On je, u razgovoru za italijanski dnevnik "La Stampa" rekao da su neophodne dopune, jer situacija nije kao u vrijeme kada je sporazum potpisan.
- Limit za budžetski deficit stvoren Mastrihtskim sporazumom proizilazio je iz prosječnog privrednog rasta na nivou od tri procenta bruto domaćeg porizvoda godišnje - objasnio je Bini Smagi.
- Izgledi u predstojećim godinama za eurozonu, međutim, računaju sa rastom samo na polovičnom nivou. Zbog toga će i granicu za budžetski deficit biti potrebno adekvatno izmijeniti - izjavio je Bini Smagi i napomenuo da bi budžeti zemalja eurozone trebalo da budu uravnoteženi.
Na pitanje lista, da li je euro već i mimo te opasnosti reagovao, on je naglasio da zajedničkoj evropskoj valuti nije ni prijetila opasnost.
- Euro nikada nije bio, a ni danas nije problem. Prije je to bila privredna politika nekih zemalja, koja nije bila u skladu sa članstvom zemlje u eurozoni - zaključio je Bini Smagi.
