"Suočavamo se sa kritičnom situacijom", rekla je moldavska premijerka Natalija Gavrilita u obraćanju parlamentu, koji je izglasao tu vanrednu odluku.
Siromašna zemlja od 2,6 miliona stanovnika Moldavija dobija gas od Rusije preko rusko-moldavske firme Moldovagas, formirane sa ruskim gitantom Gaspromom.
Vanredno stanje će dozvoliti Moldaviji da nabavlja gas iz drugih evropskih zemalja izbjegavajući birokratske procedure.
Gasprom je u oktobru podigao svoje cijene gasa za Moldaviju sa 550 dolara na 790 dolara za 1.000 kubnih metara, u vrijeme kada se Evropa suočava sa krizom gasa kao rezultat između ostalog jačanja ekonomske aktivnosti posle pandemije, slabih zaliha i dolaska zime.
Prošlog mjeseca Gasprom i Moldovagas su se dogovorili da produže ugovor do 31. oktobra.
Međutim, prema premijerki Gavriliti, članici proevropske vlade, dve firme ne drže riječ i ne isporučuju dogovorene količine gasa.
Pregovori su komplikovani i zato što gas koji ide u Moldaviju prelazi preko Pridnestrovlja, separatističke proruske teritorije koja se odvojila od Moldavije pre 30 godina posle rata.
Prema premijerki Kišinjev i Gasprom i dalje vode pregovore o rešenju krize ali je rekla da ne veruje u njihov uspeh. Zbog toga je po njoj potrebno odmah djelovati da ne bi zemlja ostala bez gasa.
Evropske zemlje optužile su Moskvu da pogoršava krizu odbijanjem da isporuči dodatne količine gasa, optužba koju Rusija odbacuje.
Kada je riječ o Moldaviji kritičari Kremlja tvrde da je Moskva podigla tarife da bi kaznila Kišinjev posle izobra 2020. proevropske predsjednice Maje Sandu.
Moldavija, bivša sovjetska republika, podijeljena je od nezavisnosti 1991. između pristalica približavanja s Moskvom i onih koji žele pridruživanje Evropskoj uniji.