Sve se dogodilo zbog nagomilanih dugova nastalih bespotrebnim zaduživanjem tokom '70-ih godina.
Posao su uspjeli da održe punih 1400 godina jer je bio vezan direktno za religiju, pa im je vjerski sistem umnogome pomogao. Druga stvar koje se porodica Gumi pridržavala tokom svog rada je i ta da su bili prilično fleksibilni, ali veoma pažljivi i oprezni pri izboru ljudi koje su stavljali na čelo kompanije.
To će reći da vođstvo nije uvijek prelazilo sa oca na najstarijeg sina, već na onog koji je najzdraviji, najodgovorniji i najtalentovaniji za posao. Što više, nije uvijek bio sin na čelu firme. U jednom trenutku postala je praksa da zetovi uzimaju ženino prezime, to jest Gumi kada bi se pridružili porodičnom poslovanju.
Za njihov krah odgovorna su dva faktora. Prvi je bio 1980. godine kada je u Japanu zavladala neodrživa ekonomija, tada je kompanija uzela mnogo para kako bi uložila u nekretnine. Kada je došlo do kraha i recesije 1992-93. godine, porodica je bila na velikim gubicima. Usljed toga su zahtjevi za gradnju hramova naglo pali početkom 1998. godine.
Do 2004. prihodi su im opali za 35 odsto. Masakazu Kongo je morao da otpusti veliki broj zaposlenih i da smanji budžet. Već 2006. godine dug kompanije je iznosio 343 miliona dolara i vraćanje dugova je bilo nemoguće. Sljedeće godine u januaru kompaniju je kupila fabrika Takamacu.
tekst i foto: telegraf.rs
