Prvo ga je zapalo da po Beranama traži mečiće. Očigledno je radio zaludni posao, jer smo ostali uskraćeni za informacije. Zatim je objašnjavao farmerima koliko jarići popiju mlijeka.
Ponovo se izblamirao. I samo to? Vidio je Stijović da je to malo. Ne postaje se slavni Srbin preko mečića i jarića. Mora se uć na velika vrata.
Najbolje je sa majicom koja ima grb Nemanjića i natpis “čojstvo”. Pravi izbor za Stijovića. Što znamo o čojstvu? Marko Miljanov je pisao: “Čojstvo je kad braniš druge od sebe”.
Viđeli smo Nemanjino čojstvo kada je popalio i porušio Duklju, koja mu je pružila utočište i dala mu život. Viđeli smo kako druge od sebe brani kralj Aleksandar. Okupirao je i popalio Crnu Goru, koja je od smrti spasila njegove roditelje i u kojoj se rodio. Slične primjere čojstva su viđeli i oni u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu. Sad Stijović i nama pokazuje čojstvo.
Uzeo nam crkve i gura nas u Srpski svet. Šalje li nam neku poruku? Ipak, je li to baš pametno? Dobro bi bilo apostole, da si prelistao malo knjige i vidio što u njima piše. Tamo svaka priča ima i svoj kraj. Piše da ste tanki sa Markovim čojstvom, a sa njegovim junaštvom još tanji. Bolje da se vratiš jarićima, no što se guraš u istoriju.
Nimalo ti ne stoji da mašeš Nemanjićima i čojstvom. Pogotovo ne po Crnoj Gori.
