Istraživači su na osnovu grupe od 28 takozvanih nominalnih direktora otkrili više od 21.500 kompanija koje imaju ključnu ulogu u skrivanju stotina hiljada komercijalnih transakcija. Ti „direktori“ prodaju svoja imena radi njihovog korišćenja u zvaničnim dokumentima firmi, koristeći adrese na dalekim destinacijama svijeta.
Vlada Britanije tvrdi da su zloupotrebe takve vrste odavno iskorijenjene, ali je zajedničko međunarodno istraživanje otkrilo cijelu ofšor industriju koja cvjeta i omogućava kako izbjegavanje poreza, tako i skrivanje aktiva.
Britanski zakoni takvu praksu ne zabranjuju i ponekad uloga nominalnih direktora izgleda sasvim zakonita. Podaci koje su novinari pribavili, međutim, dokazuju da se navedena grupa od 28 direktora samo pretvara da kontroliše te kompanije, koje se zaklanjaju iza njihovih imena.
Same kompanije se često anonimno registruju na ofšorima na britanskim Djevičanskim ostrvima u Karipskom moru, kao i u Irskoj, na Novom Zelandu, u Belizeu, ali i u samoj Britaniji.
Uslugama jednog britanskog bračnog para - Sare i Edvarda Petr-Mirs, koji su se sa ostrvceta Sark, jednom od Normandijskih ostrva, preselili na ostrvo Nevis u Karipskom moru, koristi se više od 2.000 kompanija širokog spektra poslovanja - od kupovine raskošnih nekretnina za bogate Ruse, do organizacije sajtova s pornografijom i kockarskim igrama!
Vlada Britanije je 1999. objavila da je britanska praksa fiktivnih direktora bila praktično „proglašena za nezakonitu“ nakon što je sudija Blekbern presudio da sud ne može da toleriše situaciju kada „jedan čovjek postaje direktor cijelog niza kompanija, a da se zatim u potpunosti odrekne svake odgovornosti“. Dokazi koje su novinari istraživači prikupili pokazuju, međutim, da ta sudijina odluka nikada nije sprovedena u život.
Iza fiktivnih imena skriva se mnoštvo stvarnih vlasnika biznisa, uključujući i one koji se u potpunosti povinuju zakonima - od ruskih oligarha, do špekulanata na britanskom tržištu nekretnina.
Sve njih objedinjuje samo jedno - težnja ka neisticanju u javnosti.
Direktor kompanije za korporativne usluge „Atlas“ na ostrvu Mauricijus, Džesi Hester, uvjerava potencijalnog klijenta da Britanija njega teško da može da ulovi. „Poreske vlasti nemaju mogućnosti da love sve redom. One smatraju da su tu šanse približno iste kao i dobiti na lutriji“, kaže on i dodaje da mnogi od njegovih „direktora“ čak i ne znaju kako se koriste njihova imena.
Istraživači su otkrili da britanska Djevičanska ostrva osiguravaju kompanijama izuzetno veliku tajnost. Ta karipska teritorija kojom upravlja Britanija prodala je više od milion anonimnih ofšor kompanija, otkada je 1984. postala poreski raj.
Kupci su često ljudi koji iz raznih razloga, ponekad i potpuno zakonskih, ne žele da se zna što oni rade sa svojim novcem.
