Rekao je da je Evropska Unija prvenstveno mirovni projekat, a ne samo ekonomski.
“Naš ključni problem kao zajednice je što nijesmo razumjeli da kod ozbiljnih i uređenih država spoljna politika proističe iz unutrašnje”, ocjenjuje Perić.
Kazao je da u Crnoj Gori političari razumiju da će preko spoljne graditi pozicije u unutrašnjoj politici.
“Usud ovog prostora nakon 90ih je da po izuzetku biramo dobra rješenja, a po pravilu loša”, smatra Perić.
Kada je riječ o tome da li Crna Gora ima snage da bude prva naredna članica EU, Perić smatra da je to teško izvodljivo, jer misli “da smo sebi u značajnoj mjeri otežali tu mogućnost.
“Prvo nije bilo opipljivih rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou, a sa druge strane imali smo potrebu da pokazujemo inicijativu koju kao mala zemlja teško možemo da preuzimamo”, ističe on.
Perić je rekao da je Crna Gora ograničena sa dvije strane po pitanju toga koliko možemo da postignemo u Evropskim integracijama i, kako kaže, ključni momenat je da li Evropa ima odgovor na pitanje šta će sa Zapadnim Balkanom.
Podsjetio je da je na jednom od Samita premijer Gračke Kirijakos Micotakis rekao da je realno očekivati da zemlje Zapadnog Balkana budu u EU 2033, dok po Perićevim riječima, “mi slušamo predstavnike naše Vlade da će biti 2025. godine”.
Na pitanje koliko nam je, pored EU, zapravo potreban ovoliki broj inicijativa poput Otvorenog Balkana, Berlinskog procesa, Perić odgovara da je uzrok tome to što postoje različiti interesi u svakoj državi, te da svako ima pravo na to, ali je, dodaje, pravo pitanje da li mi možemo adekvatno da se postavimo u odnosu na te inicijative.
“Mislim da pretežu oni momenti koji Otvoreni Balkan čine nepovoljnim za Crnu Goru, ali imamo problem da sprovedemo dijalog o bilo kojoj temu suštinski važnoj za ovu zajednicu, uključujući i ovaj projekat”, smatra politički analitičar.
Kako je kazao, ne može da se otme utisku da donosioci odluka u Crnoj Gori prvo donesu odluku, pa se onda konsultuju sa građanima, te dodaje da nije jasno objašnjeno šta znači Open Balkan.
“Mislim da bismo sa ovom inicijativom izgubili prednost malog sistema jer je za EU manji rizik da integriše sistem od šest stotina hiljada ljudi, nego sistem OB, ako bi se on realizovao, koji bi u punom kapacitetu imao 18 miliona ljudi”, objasnio je Perić.
Perić je rekao da ključni argument za mobilnost radne snage za Crnu Goru ‘ne pije vodu’ jer ljudi odlaze vani, “a mi imamo problem da obezbijedimo radnu snagu”.
“Od svih zemalja koje bi trebalo da uđu u OB, mi imamo pozitivan spoljno-trgovinski bilans jedino sa Kosovom, a ono nije u ovom trenutku zainteresovano za ulazak”, naglasio je.
Na pitanje kako razumije različita mišljenja i stavove o OB, Perić je rekao da moramo najprije da razumijemo da su SAD i EU Crnoj Gori jednako važni saveznici, te da imaju različite perspektive.
“Evropa želi da ukomponuje ono što je u Evropi, dok SAD gleda globalne perspektive”, objasnio je Perić i ocijenio da je za Crnu Goru bitnije da su oba subjekta dobronamjerna i da trebamo i njima obrazložiti svoju poziciju.
Perić je komentarisao i posjetu premijera Crne Gore Dritana Abazovića Ukrajini, te rekao da smatra da nema ničeg lošeg u solidarisanju sa ljudima koji stradaju, ali da se previše trošimo kao društvo u analizi spoljno-političkih aktivnosti koje nijesu bez značaja.
“Kod nas je problem to što te spoljno-političke aktivnosti ljudi u Crnoj Gori doživljavaju kao mogućnost da se predstave kao pouzdaniji saveznik nekome”, zaključuje Perić.
