03.02.
00:50
Volim ministra Kovača.I on to zna.
Volim i njegovu ulcinjsku ujčevinu – časnu porodicu Mijović.
Nijesam oduševljen njegovim predlogom da od dana donošenja naredbe za sprovođenje istrage od strane SDT-a, krene mogućnost oduzimanja nečije imovine.
Jer to nema baš mnogo veze sa pozitivnimzakonodavstvom. Naprotiv.
PRVO
Eliminiše svetu pretpostavku nevinosti.
DRUGO
Podiže osnovanu sumnju na neprikosnoveni pijadestal u kojem je uvijek obitavala, kada je za to bilo dokaza, pravosnažno osuđujuća odluka.
TREĆE
Potpuno obesmišljava odredbe ZKP-a o ročištu za potvrđivanje optužnice.
Uzgred, na čem liče ta ročišta - ne viđela se.
ČETVRTO
Šta ćemo ako kroz sudski proces osnovana sumnja ne bude dovoljna za osuđujuću odluku, a oduzeta imovinaotuđena, uništena, izgubljena, bude umanjene vrijednosti.
GLAVNO
Na kojem iskustvu, propisu, treba da se inauguriše ovo što se predlaže, jer ovo ne može da bude norma, ovo je već pravilo. Dakle, to je instant bez zakonske norme, ustavne norme. Izuzetak od nekih stoljećnih pravila.
Ovo je samo volja većine, koja se trudi da bude u svemu ekskluzivna, pa i onda kad je za te ekskluzivnosti ne stoji validna empirija.
Toga nema u pravnoj nauci.
U krivičnom pravu toga još manje ima.
Sumnjaš da je neko nelegalno stekao pet kuća, milion evra, konja (njega vazda ima), tri magarca.
Ok. Dokaži. Pa uzmi.
Sve drugo je izigravanje vjekovnih principa kontinentalnog prava. Ili u prevodu: Kad tužilac kaže da postoji osnovana sumnja – slijedi „konfiskacija“.
Pa posle šta bude.
Ne ide.
Ozbiljna je stvar.
Da bi se šalili.
