Poštovani profesore, doktore, docentu Veseline Drljeviću, predsjedniče Savjeta,
Uvaženi Okrivljeni,
Da se odmah osvrnem na aktuelni sudski proces čiji ste akter. Ko ne zna, a ne vjerujem da ima takvog božjeg raba, nešto nijeste dobro radili, pa tužilaštvo smatra da treba da Vam se sudi. Vama i kolegama. Kažu, da ste vas petoro zloupotrijebili službeni položaj u saizvršilaštvu, jer ste onomad naimenovali Raonića za generalnog. Nezakonito.
Nego, znate šta, nijesam ja dokona rabota i pravo da Vam kažem nemam vremena da se toliko bavim vašim problemima. Ovo pišem tek kontinuiteta radi, nemam kad da ulazim u suštinu sudanije. Ali kontinutitet ište, pa ajde.
U najkraćem, moja ekspertiza glasi: Nije dobro!
Koliko vidimo strategija odbrane je vrlo jednostavna - „nemamo pojma o čemu se radi“ i svali sve na nesrećnu Pravnu službu. Vi se potajno nadate da će to „nemamo pojma“ da prolazi u sudnici dovoljno dugo, makar dok vam ne istekne mandat, a isto to priželjkuje i Bobi. Sve ste to fino smislili, ali bogami se bojim jedne stvari. Pitanje je dana kad ćete da se pokarabasite između sebe! Nije da je meni mila tuđa bruka, nego to vam je tako. K'o da gledam. E, tu će tek sve da pršti. Kako i ne bi. Nije baš isti pogled iz sudnice i sa šestog sprata zgrade RTCG! Ima tu razlike. A, toliko ste učinili za Borisa!
Slutim prvu tačku pucanja, ali ostaviću to nedorečeno. Vi znate da ja ne iznosim nagađanja. Samo suve informacije, tačnu analizu i pouzdanu prognozu.
Kad smo već kod analize vratimo se sudskom ročištu. Bogu hvala i sredstvima informisanja, brzo smo saznali da ste se u sudnici junački držali i, s primjereno naglašenim gnušanjem, odbili optužbe na Vaš i račun kolega. Bilo je dirljivih iskaza, pozivanja na čast i ugled, ljubomoru i podmetanje. Svega je bilo. Meni lično, jako se dopao neskriveni prezir koji ste pokazali prema sudstvu i tužilaštvu. Mislim da Vam je to vrlo pametna taktika i nemojte da Vas ko pokoleba da od toga odustanete. Samo naprijed. I dobro je što insistirate na činjenici da Vam „Sud nije dao nikakvo uvjerenje da Raonić ne može opet biti direktor“. Alo, Sud!? Uozbiljimo se malo. Đe je uvjerenje? Pitam za Docenta.
Uvaženi Okrivljeni, nećete mi zamjeriti ako posvetim malo više pažnje jednoj medijskoj zvijezdi iz korpusa vaših branilaca. Dotični gospodin, sa stavom Zaratustre i stajlingom ocvalog Mitra Mirića na koncertu u Maloj Krsni, uspio je da nas ošamuti svojim nastupom tokom improvizovane konferencije za novinare. Izdvojila sam djelove koji su izazvali znatan stepen ošamućivanja. Nešto poput ovog: „Svi koji su iznosili svoje odbrane, bili su vidno pogođeni“. E, sad mi ne znamo precizno ko vas je gađao i čime ste bili pogođeni? Nečim markantnim? U izvještajima, o tome, nije ništa pisalo. I sad se mi pitamo da li vas je sudija nečim gađao ili neko od sudskih službenika? Jer, taj je dio ostao prilično nejasan. U svakom slučaju, na osnovu izjave ovog branioca zaključujemo da vas je neko izgleda gađao nečim i, po svoj prilici, pogodio. Ko, kako i zašto – nemamo pojma!
Drugo ošamućivanje, ili udar po mozgu jačine dva čekića u vrh glave, nastupilo je nakon izjave ovog advokata da je „vaš sudski proces potvrda jedne orvelovske priče“. „Vraća nam se, na naopak način, Orvelova 1984“, zavapi ovaj dragi čovjek.
Znači, ništa hibridni ratovi, maligni uticaji, 5G mreže... Orvel nam se u Mačka pretvorio!
I šta sad mi da zaključimo? Nema nam druge, samo se nameće - dok je pisao knjigu Orvel je imao viziju baš ovog sudskog procesa i doslovno je rekao – ovako ja vidim sunovrat čovječanstva! Čak, oni koji su ga dobro znali, kažu da je poslije te vizije bio vidno uznemiren i tražio je da proždre malo vode i šećera. Da se povrati. Toliko je bio emotivno urnisan. I prije nego je upao u kreativnu kotovrljicu samo je utrnuo i drhtavim glasom izustio – Čuvajte mi Veselina i Savjet RTCG! Ako njih sačuvate, sačuvali ste čovječanstvo!
Da li je nešto rekao za Raonića, da li je imao kakvih posebnih vizija u vezi s njim, niko ne zna. Makar nema pisanih tragova. Mada, koliko ja kontam, nije ni bila potrebna neka posebna prekognicija za Borisa, jer, toliko vala znamo – ako neko nagazi Mačka, jauknuće Bobi. Ako razumijete šta hoću da kažem.
U pravu je ovdje često pomenuti advokat. Ako je ko znao da predvidi Sodomu i Gomoru savremenog društva, znao je Orvel. I, evo prve potvrde. Jer, kako nam ovaj pravni zastupnik sam posvjedoči, ništa monstruoznije i besprizornije, nije bilo na zemaljskom šaru, pod kapom nebeskom, od ovog sudskog procesa. Ali, zapamtiće pokoljenja vaše uzdignute glave i prkosne poglede, neskriveni otpor i prezir prema sili i nepravdi i čvrstinu stava da se sloboda brani ćutanjem! Doduše, ne znam jeste li sami tako odlučili, ili su vam branioci sugerisali, ali svejedno, dobro izgleda kao literarni detalj.
E, sad nastupa treće ošamućivanje i treći udar po mozgu. Ovog puta jačine tri čekića u vrh glave. Vaše ćutanje i kategorično odbijanje komunikacije sa sudstvom i tužilaštvom, naš sticajem okolnosti nametnuti junak, podržao je i pozdravio, jednim jaukom iz dubine advokatske duše: „Čemu da odgovaraju i kome da odgovaraju?“
Pa, ne znam, možda nije hrđava ideja da razmislite o promjeni strategije – da ipak vi nešto zucnete, a da advokat malo ćuti? Nešto mi se čini da bi bilo bolje. I, samo da se nadamo, da uvaženo sudstvo nije pratilo ovaj pomenuti medijski nastup. Jer, ako jeste, bogami zebem.
I, za kraj, možda nije primjereno situaciji, ali moram da podijelim s Vama. Ja dobila sudski spor protiv RTCG. Pravosnažna presuda u moju korist!
Blagodarim, pa da i ja Vama čestitam.
U svakom slučaju, neka Vam Bog podari mudrost i strpljenje.
Tanja Šuković, djelatnica Javnog servisa
P.S. Čujem da zatvarate bife?! Kruži priča da je razlog, pazite sad – tamo vas (Vas i Bobija), tako mislite, najviše ogovaraju! Ako zatvarate zbog toga, onda je logično da zakapijate komplet zgradu RTCG. Ako razumijete šta hoću da kažem.
