Stevan, koji je sada zaposlen u jednoj od najuspješnijih svjetskih kompanija - Teksas Instruments, kaže da je pomak u Crnoj Gori vidljiv u odnosu na period kad je on bio srednjoškolac.
“Iz moje perspektive, prije svega da uporedim američki i naš fakultet, tamo je standard da svako ima svoj laptop, da mu fakultet instalira licence i nekako student je spreman radnik već tokom školovanja. Ovdje je situacija drugačija zbvog finansija, ali vidim pomak u odnosu na to kad sam bio srednja škola ili upis fakulteta”, priča Stevan.
No, kako ističe, mora se razumjeti da to nije proces koji traje godinu ili dvije: “To je duži proces. Mislim da situacija ide na bolje u odnosu na prije pet ili deset godina”.
U Americi već šest godina...
U Americi, kaže, postoji velika konekcija između privrede i univerziteta, što u Crnoj Gori, kako je rekao, nije slučaj. On je nakon studija zaposlenje našao u kompaniji koja se bavi proizvodnjom analognih i digitalnih mikročipova.
“Trenutno se ja bavim proizvodnjom mikroprocesora koji prave kontrolu u realnom vremenu servo motora, motora bilo koje industrije, ili elektromotora, veš mašine, motora za električni trotinet...“, kazao nam je Stevan.
U Americi je već šest godina: “Nakon završenih koledža benificija koju oni daju je da možete da aplicirate na veliki broj američkih univerziteta i dobijete punu stipendiju koja pokriva Harvard, Prinston, sve najjače škole, do manjih škola. Ja sam aplicirao na više fakulteta, dobio sam par punih stipendija i odlučio se za Floridu, jer je velika škola, klima mi se sviđala, imao sam poznanike tamo”.
Zanimalo nas je i koliko je bilo teško dostići cilj koji je zacrtao:
“Teško jeste, nema prečica. Sve je rad i trud. Volio sam prirodne nauke, volio sam da čitam, to je više došlo kao bonus na sav moj rad, entuzijazam koji sam pokazao i talenat prema nauci. Uvijek mora da postoji entuzijazam, dokazivanje, napredak, upornost i istrajnost...”
Američki sistem obrazovanja se, kaže, dosta razlikuje u odnosu na naš ili onaj u Zapadnoj Evropi: “U Americi ste stalno u procesu učenja, dok u Evropi je kao kod nas, dva velika ispita, profesor ostavlja učeniku kako će da se spremi za to. Prvi mjesec bude opuštenije, pa treba sve da se stigne i onda možda znanje izostane. Amerika ima veliki broj dizajn klubova gdje smo imali prilike da pravimo solarna kola, formulu, prototip rakete. Na evropskim fakultetima to manjka, da se više angažuju u istraživačkim vodama”.
Zahvaljujući crnogorskom sistemu obrazovanja, kako vjeruje, bio je u prednosti na kolege iz drugih zemalja.
Gdje zaostajemo za Amerikancima?
“U Americi je osnovni i srednji sistem obrazovanja sažet i kad odu na koledž bude veliki odskok u obavezama i težini predmeta, pa se teže snalaze. A naši studenti, ja sam dobio jako predznanje u osnovnoj školi i gimnaziji. Mislim da smo vrlo jaki u školama, ali za visoko obrazovanje trebaju resursi, tu je više dokus na praktični rad. Tu i dalje zaostajemo za Amerikancima”, kaže Stevan.
Kao i mnogi mladi koji su otišli iz Crne Gore, sebe ne vidi u skorijoj budućnosti u svojoj zemlji.
“U narednom kraćem periodu vidim sebe u Americi, da nastavim da se usavršavam. Što se tiče dugoročnih planova, generalno sam spontan kao osoba, ne mogu da odredim da li bih se vratio, ali za sada pokušavam kad god imam šansu da dođem”, priznaje Stevan.
Crna Gora mu veoma nedostaje, pa se trudi da dođe makar jednom godišnje. Zanimalo nas je i znaju u Americi za Crnu Goru: “Miješaju nas sa svačim. Pretpostave da smo Afrika, Južna Amerika, malo mi je to otežavajuća okolnost. Ljudi slabo znaju, bude onih koji su znali jer imaju kruzing ture, Kotor, i kažu da je to najljepša zemlja koju su obišli. Ko ne zna, ja im objasnim okolinu...”
Naš region, kako kaže, najbolje poznaju po košarci: “Mladi dosta znaju o jugoslovenskom stilu košarke, igram košarku s njima. Znaju nas i po Jokiću, Dončiću, Đokoviću...”
