Crnogorska filijala Srpske pravoslavne crkve je izgleda odabrala novo polje za sukob sa narodom. Pošto je izgubila bitku oko podrške Putinu u ratu sa Ukrajinom, pretrčala je u omiljeni ginekološki fundamentalistički tabor i sa znanjem akušera i vaginalnog moraliste utvrdila da se ženi mora obustaviti pravo na pobačaj. Pop sa Bogoslovije misli da žena nema pravo da bira hoće li ili neće dete. Ona, po njemu, nema pravo na prezervativ, nema pravo na seks iz zadovoljstva, nema pravo da razbacuje spermu van svog centra i nema pravo na pobačaj radi svoje budućnosti. Kaže pop da on u tome samo interpretira svog Boga.
Slabo ga interpretira, sreća je to za žene.
Tri najveća saveznika pravoslavnim popovima oko zabrane abortusa u XX veku su rimski papa, ruski boljševici i Adolf Hitler. Isus im nije saveznik, jer nije osudio abortus – popovi greše da jeste; to nije učinio ni Sv. Avgustin niti Sv. Toma Akvinski –popovi greše da jesu, to nije učinio ni otac medicine Hipokrat – popovi greše da jeste jer je originalnost njegove zakletve odavno sporna, a ona koju navodi sestrinstvo Manastira Sveti Stefan Lipovac u Srbiji je falsifikat. To nije učinio ni Muhamed niti slavni persijski lekar Avicena (Ibn Sina) niti to čine brojne hrišćanske kongregacije. A zar možda i najveći rimokatolički teolog XX veka Hans Kung nije podržao abortus? Jeste, na užas svog prijatelja kardinala Racingera, budućeg pape Benedikta XVI.
KAKO POPOVI GRIJEŠE
Sve do XIX veka teolozi nisu marili mnogo za ženu, ona je o malo čemu odlučivala.
Uglavnom su je kažnjavali smrću zbog pobačaja što je Rusija pod Petrom Velikim ukinula, a Austrija obustavila 1787. godine, a revolucionarna Francuska 1789. godine. No, kazna je potom pretvorena u zatvorsku, u Engleskoj i doživotnu sve do 1948. godine. Kažnjavali su ženu i za veštičarenje, kao Karađorđe koji je na lomači u Žabarima satro vešticu Paunu, sve dok 1810. godine nije popove najurio i zabranio ,,tu budalaštinu“. Mitropoliti su ćutali od Jadrana do Banata. Srbi su poslednji narod koji je ubio vešticu u Evropi. Pre Paune, to su učinili Švajcarci kada su spalili Anu Geold 1782. godine.
Do tada, u celoj Evropi, do 60 hiljada žena!
Nije tačno da je Crkva smatrala pobačaj grehom od dana svog ustanovljenja. Naprotiv, rimska crkva je dozvoljavala abortus sve do 1869. godine, a države su nezavisno od nje, zakonima varirale status abortusa.
U prvim vekovima hrišćanstva je pobačaj bio smatran za ,,prirodno pravo“ žene. Izvodio se uz najrazličitije metode uključujući i one koje su preporučivali Hipokratovi sledbenici od V do III veka pre Hrista, posebno Polibije, pišući Corpus Hippocraticum. I ovi njegovi nastavljači su dokaz da Hipokrat nije bio protiv pobačaja. Njihovim tragom ide veliki grčki lekar Soranus i piše svoju Gynaecology iz II veka posle Hrista.
A kod muslimana sa zadovoljstvom ističemo slavnog lekara i medicinskog učitelja Evrope, Avicenu, koji je pomagao ženama prezervativnim savetima (ima ih 20) iz svog Medicinskog kanona iz 1025. godine. To su pre njega činili i drugi lekari poput Muhameda ibn Zakarija koji je znao u svom delu Hawi iz X veka za 176 načina da se spreči neželjeno začeće. Neki mu zavide na eksperimentima. No , fundamentalisti u mnogim islamskim zemljama danas zabranjuju prezervative i pobačaj.
A kada je sa Francuskom revolucijom žena krenula da planira svoj život i porodicu, kada se ta pozitivna zaraza stala širiti po kontinentu, rešili su popovi da je suzbiju.
Zašto? Osveta kaluđera, muškaraca bez dece i porodice? Ne, nije svakako samo to, ima i laičkih teologa u XXI veku, poput Benjamina Vikera sa Franjevačkog univerziteta u Stubenvilu iz Ohaja, koji nastupa sa kultur-šovinističkog stanovišta i sa patosom nadmoćnog Amerikanca slobodan pobačaj u starom Rimu vezuje za paganštinu u Evropi nasuprot etičkom progresu američkog hrišćanstva. To je predrasuda.
Pitajte popa gde je u Tori (Starom zavetu) Bog zabranio pobačaj? Jedan od etičkih izvora koji se gotovo najviše pominje je ovaj, iz Egzodusa: ,,Ako se ljudi već međusobno bore i ozlede noseću ženu i ona bez smrtnog ishoda prevremeno rodi, onda onaj koji ju je povredio neka plati štetu koju joj je naneo a nju neka odredi njen muž“ - 21:22,23 .
A pre ovoga, u Postanju stoji da onaj ko ubije noseću ženu mora biti i sam ubijen – 9:6, Psalm 36:9. Uočavamo, Biblija ne zabranjuje pobačaj već zabranjuje da se povredi i ubije noseća žena.
Ima, naravno, i drugih izreka u Svetom pismu iz kojih popovi ipak dedukuju da Nebeski Otac naređuje ženi da rodi makar umrla na porođaju, makar joj dete bude osuđeno na ropstvo i bedu, makar joj dete bilo ubitačno bolesno u majčinoj utrobi, makar je suprug tukao svakog dana i makar država hoće od nje da stvori farmu za nove vojnike.
Bog nije naredio ženi da mora da rađa protivno svojoj volji kada se to popu prohte. A gde je teolog našao da je Bog rekao sledbenicima da mu je kaluđer najdraži muškarac, a jalove monahinje najdraže žene? Kako to da Crkva tvrdi da je vojska od besplodnih muškaraca i žena svetačka, a upravo ona vodi svojim širenjem ka smrti ljudskog roda? Zar kaluđeri nisu prethodnica abortusa; ne doprinose li i oni ,,beloj kugi“? Otkud sestrama iz Manastira Sveti Stefan Lipovac obaveštenje da ,,mnogi Srbi, naročito po većim gradovima više vole pse od dece“ i da je nauka dokazala da duša postoji i da je embrion ima od prvog sekunda začeća?
Kažu da to znaju od vladike Nikolaja Velimirovića koji je ,,najrečitiji i najmoćniji ispovednik pravoslavlja od Sv. Save do danas“ iz njegovih ,,Molitava na jezeru“.
PAVLE: BRAK JE KURVA
Zar u Crkvi nisu ovako govorili o ženi i braku - evo pape Inoćentija VIII koji 1487. godine odobrava knjigu inkvizitora Hajnriha Kramera Malleus Maleficarum (Čekić veštica) u kojoj se kaže da se žena valja ,,bojati i prezirati ih“, da se „nije mudro ženiti, žena je razarač doma, prijateljstva, gorčija je od same smrti, ona je zamkar, odvratna je na dodir, a u snošaju je smrtno opasna i od nje valja bežati“.
A Sv. Avgustin je rekao: „Oni koji se ne žene, sjaće na nebu kao sjajne zvezde, a njihovi će roditelji ličiti na tamne zvezde“. A Euzebije i Hijeronim se slažu da se biblijska zapovest ,,budite plodni i množite se“ ne odnosi na hrišćane, već na Jevreje.
Žena je strašna kaže i Sv. Toma Akvinski: ,,Žena je korov što brzo raste, ona je nesavršen čovek“. A ako je on u pravu, zašto bi onda žena rodila nesavršeno dete? A da li ste čuli da je Sv. Sava išta rekao o svojoj majci Ani, osim da je bila „blagočestiva“?
A Pavle kaže: ,,Samo radi kurvarstva svaki čovek treba da ima svoju ženu i svaka žena svoga muža“, i dodaje da je „Hrist sledio svoju nauku i nije se ženio“. Kako će onda žene da rode ako Hrist neće sa ženom u krevet? I dodaje Pavle: „Vi koji imate žene da ste kao oni koji(ih) nemaju , čuvajući se u čistoti i zapovedima Gospodnjim“.
Hristov paradoksičar Tertulijan kaže: ,,Mora se biti za nestupanje u brak, pa makar propao ljudski rod“. Da li nam se to samo čini da prvi hrišćani slede Tukidita iz V veka pre Hrista koji kaže: ,,Ako je Bog ženu izumeo, ma gde on bio, neka zna da je prokleti tvorac ovog najvećeg zla“.
Nisu žene potrebne ni dece radi. Boginja Atina je iskočila iz Zevsove glave i kaže:,,Ja za majku ne znam, sva sam očeva, zato smatram da je manje kažnjivo ubistvo žene“.
Kad je ovo čuo judeo-hrišćanski Bog on od stvrdnute prašine načini Adama bez žene. Potom je silovao Mariju da bi sledbenici govorili: „Ni Isus nije od majke , od Svetoga duha je“.
Što žena mora da rodi ako je silovana?
FARMA ŽENA
Pitajmo popa sa Bogoslovije čemu žene u Bibliji služe?
Solomon je u Knjizi kraljeva u Tori imao 700 žena plus 300 naložnica. Jedva da bi mogle da stanu u Hram Sv. Save u Beogradu. Kako je on sa njima izlazio na kraj ne znamo. Sveti rimski car Frederik II Hoenštaufen je u XIII veku imao neslužbeni dvorski harem od 500 žena i možda je i zbog toga nazvan stupor mundi – da, ali je bio i osnivač „istrage“, Inkvizicije, u 1232. godini u nemačkim zemljama.
I šamanista Džingis-kan je imao 500 žena. Luter i Melanhton su odobrili dupli brak Filipa I, grofa od Esena, a Melanhton je pisao engleskom kralju Henriju VIII da ,,svaki knez ima pravo da zavede poligamiju u svojoj zemlji“. Zar pruskog kralja Fridriha Vilhelma II nije dvorski pop Celner dva puta ženio sa ljubavnicama, iako je imao kraljicu? Zar nije skupština Nirnberga 1650. godine odlučila da „svakom muškom licu treba dopustiti da uzme po dve žene“?
BIBLIJA I BRAK
Kada pop sa Bogoslovije govori o svetosti monogamnog braka onda ga podsećamo da se Biblija ne slaže sa njim.
Zar neplodna Sara, Avramova žena i polusestra, pre nego što je Bog odjalovi, nije podvlačila sluškinju Agaru pod Avrama da bar sa njom dobije dete, i zar njihov Ismail ne bi kopile već koren novog naroda? Zar Avram nije uzeo Agaru za drugu ženu? Zar Bog nije kaznio Saru zbog izgona Agare od Avrama...
Zar Avram nije prvi makro i bigamista na svetu, a njegova Sara prva prostituka koju je on podmetnuo i faraonu i caru Avimelehu da im bude žena radi svog izdržavanja? Zar Jakov nije bio oženjen dvema sestrama od kojih Rahela reče Bili da legne sa njim deteta radi?
Zar Lameh nije imao dve žene, Adu i Selu? Zar Lotove dve kćeri ne zatrudneše incestno sa ocem? Zar se Sv. Pavle nije u Korinćanima-prava i dužnosti apostola pobunio što neki misle da on i drugi sledbenici Isusa… „nemamo prava da vodimo jednu sestru kao ženu – kao i ostali apostoli i braća Gospodnja…“ Zar španski kralj Karlo V nije iz tajne veze sa holandskom građankom Barbarom Blumerg priznao svog sina Huana za legalnog i proizveo ga u nadvojvodu austrijskog i koga naknadno njegov polubrat kralj Španije Filip II postavi za vrhovnog komandanta španske armade koja je kod Lepanta 1571. godine pobedila tursku ratnu flotu? A tek koliko žena je imao i danas ima Isus! Pa njegov harem broji sve monahinje sveta i sve žene koje ga noću u znoju sanjaju! Zar Isus nije najveći poligamista i kazanova u istoriji! Ludo, ti Hriste imaš milione žena, a nama samo po jedna?
PAPA, BOLJŠEVICI I NACISTI
Papa Inoćentije III u XII-XIII veku je rekao da je plod u majci živ tek kada počne da se miče.
Svakako nije bio u pravu, ali je dozvolio pobačaj pre mrdanja. Sveti Sava je, inače, prihvatio njegov poziv na osnovu enciklike Vergentis in senium iz 1195. godine da nagovori oca Stevana Nemanju da iskorene bogumile.
Četiri stotine godina posle papa Grgur XIV je 1591. godine dozvolio pobačaj u prvih 116 dana od začeća, do kraja četvrtog meseca trudnoće. Papa Pije IX je 1869. godine zabranio pobačaj pod bilo kojim izgovorom a pre toga je 1854. dogmom Immaculate Conception proglasio nesporno začeće Bogorodice bez koitusa – a vaseljenski patrijarh Antimus VII mu se podrugnuo za tu ,,novost“ .
Sto godina kasnije, 1968. godine, papa Pavle VI u enciklici Humanae Vitae zabranjuje veštačku kontracepciju, sterilizaciju i pobačaj, ali dozvoljava seks iz zadovoljstva bez začeća deteta u danima ženske neplodnosti, potvrđujući prethodni stav pape Pija XII – što je izazvalo zaprepašćenje mnogih teologa.
Papa Jovan Pavle II u 1995. godini objavljuje encikliku Evangelium Vitae u kojoj osuđuje ,,tiranski“ abortus i eutanaziju kao ,,kulture smrti“, ali ,,kontraceptivni mentalitet“ ne izjednačava sa grehom abortusa.
Papa Benedikt XVI upućuje 2007. godine na 130 strana Opomenu (apostolic xhortation) sa globalnog sastanka biskupa iz 2005. godine koji se slažu da se ne može ,,pregovarati o opoziciji abortusu, eutanaziji i gej brakovima“.
Papa Franjo je u 2015. i 2019. godini izjavljivao da je protiv abortusa iz bilo kog razloga – uključujući i zbog bolesnog deteta koje preti majci smrću i da ga spašavanje majke pobačajem podseća na ,,unajmljivanje plaćenog ubice da reši problem“. Ali ako majka odluči da na porođaju samoubistveno umre zbog rođenja deteta, to će Vatikan odobriti i uvrstiti je u kandidata za beatifikaciju. Zvuči surovo?
Boljševici su „Dekretom o zdravlju žena“ iz oktobra 1920. godine u Rusiji prvi na svetu proglasili slobodan pobačaj. Ukrajina ga je, kao nezavisna država, odobrila 1921. godine. Iako je u romanovskoj Rusiji pre toga pobačaj bio zabranjen, u XX veku nije između 1910 i 1914. godine bilo više od 20 do 60 presuda protiv žena. Ruskinje su bile oduševljenje seksualnom slobodom posle Velikog rata, ali je loša medicinska usluga izvan Moskve i Lenjingrada dovodila do raznih teških posledica po zdravlje žena.
U 1936. godini pobačaj je zabranjen a babice širom Rusije, babki, progonjene. Komunisti su, u stvari, težili brzom povećanju stanovništva koje bi prošlo kroz njihovu ideološku indoktrinaciju. Babke su, ipak, nastavile svoju praksu, a posle Drugog svetskog rata, sve do 1955. godine, zabrana pobačaja je ostala na snazi jer je SSSR težio obnovi stanovništva izgubljenog u ratu.
Danas se veruje da je u SSSR-u godišnje bilo do sedam miliona abortusa godišnje. Glavni razlog? Nedostatak stanova, nedostatak dečjih ustanova, nemogućnost žene da istovremeno radi i brine se o deci. To nema veze sa religijom.
Hitlerovi nacisti su, posebno Zakonom o rasnoj higijeni iz 1935. godine, zabranili Nemicama pobačaj radi prokuracije arijevske rase i uvećanja muškog vojnog potencijala, dok su zabranjivali nearijevskim „rasama“ proliferaciju, posebno Jevrejima. Jevrejke i žene degenerici idu na pobačaj.
Doktori su opterećeni obavezom da odaju policiji svaku ženu koja zatraži pobačaj a stanovništvo je podsticano na prisluškivanje ilegalnog ponašanja lekara. Nemački rasni, eugenistički zakoni, su bili inspirisani kalifornijskim rasističkim rešenjima i istraživanjima Rokfelerove fondacije čiji je projektni korisnik u Nemačkoj bio i Jozef Mengele, doktor „anđeo smrti“ iz Aušvica.
Za vreme rata su u Nemačkoj i višijevskoj Francuskoj lekari i žene na pobačaju kažnjavani smrću. Delovi nacističkog zakona važe u Nemačkoj i danas, mada je pobačaj dozvoljen do starosti ploda od 12 nedelja (i više) uz odgovarajući stav doktora.
Međutim, Istočna Nemačka je 1972. godine donela potpuno liberalan zakon o abortusu kog su na zapadu sledili 1974. godine, ali je on u Bonu ubrzo proglašen za neustavan. Stav ženskih organizacija za „prava na izbor“ za sud nije bio presudan, ali je, izgleda, upravo sada, u berlinskoj bundes-vladi levog centra u toku priprema za dalje olakšavanje shvatanja prava žene na svoj intimni stav o roditeljstvu.
U Nemačkoj je, zanimljivo, sada pobačaj za plod do 12 nedelja još uvek ilegalan, ali nije kažnjiv, a obaveza građanina da špijunira lekare je uklonjena. Tako su istočne Nemice zadržale i posle pada Berlinskog zida 1989. godine svoju slobodu na abortus - darujući je zapadnim.
*****
Stav jugoslovenskih komunista ne moramo iznositi, svaka žena ga zna - ona je gospodar odluke hoće li roditi ili ne . I hoće li krst prošlosti pokušati da pobedi slobodu žena, odlučiće, nadamo se, one, a ne pop .
NAPOMENA: U tekstu su korišćeni i navodi iz knjige „Moj Bog - pitajte popa“, dr Dragana Veselinova, Nova Pobjeda, Podgorica, 2022.
