Bilo je to kad su se otvorili Rusi.
Izašao tek iz bolnice, poslije dužeg vremena...
Računi se nagomilali...
Ćerku školujem u Ljubljani...
Sve me nešto stezalo oko grla, konstantni nemir i presabiranje.
Jednu noć naleće kumara da mi pomogne da presložim drva. Morali smo uveče jer je u julu prevruće, a tad su jeftinija drva.
Saša, reče mi kumara nakon što srknu kafu, što ne vidiš obraza ti da prodaš onu đedovinu. Ona kuća jes' stara, al' je plac ogroman, možeš život sredit sa tim.
A ne znam kumara, odgovorih mu kratko, neka ga, valjaće. Vidiš kakvo je vrijeme, mogu vazda tamo neki vinograd posadit'.
Ajde Sale jadan ne bio, uporan bješe kumara, ćerka ti Bogu hvala završava studije, radiće u državnu upravu da je sreća vidi. Sin ti je rastrzan između posla i đece. Ko će da okopava tu? Ti? I ovako ti ruke drhte, ne još oko toga da radiš. Viđi, nastavi kumara, ovaj mi burazer radi sa tom imovinom, ima neki sajt tamo. Veli mi Rusi sve pokupovaše, daj da ti sredimo to...
Miči tamo, rekoh mu kratko, pričaćemo, nego ajmo da sredimo ovo.
Dva dana ne prođe, e'o ga opet kumara.
Viđi Sale, znam da ćeš se naljutit al' ja ti donesoh nešto, samo da pogledaš, ne moraš ništa da odlučiš.
Pruži mi papir. Na njemu više nula, nego meni godina. Pogledah ga, ali ostadoh nijem. Pa okle sad ovo? Promucah nekako...
Rekoh ti kumara, uvjereno odgovori, burazer radi oko toga, ne brigaj sve ti je sređeno. Problem je što ova ponuda kratko traje, taj kupac ima ozbiljne pare ali neće da čeka. Ako 'oćeš da se iščupaš, samo potpiši ođe.
Bio je tu jedan štof papira, a sve sam nekako mislio da sam neuk bio za svu tu papirologiju. Čitam, kao, one strane, ali sve što vidim je zaslužna penzija za ove radničke šake.
Ustadoh nijem, sivog pogleda. Do'vatih zadnju flašu ljute od prošlogodišnje berbe. Ajde onda kumara, rekoh mu, da nazdravimo. U pravu si. Bolje makar unuke sa stanom da obezbijedim, ako ništa....
Pola godine nakon što potpisasmo ugovor, dođe kumara i dade mi tanku kovertu. Jedva da dvije hiljade izbrojah unutra. Ne brigaj kumara, uskoči on, to je samo avans, čekamo još da banka odobri transakciju, samo što nije....
Prođoše dvije godine, kumara otvorio kafanu na primorje, mene proglasili tehnološkim viškom i evo, čuvam noću ovaj neotvoreni objekat do penzije.
Kumovi naravno više nijesmo, ali ne mogu ni da ga krivim previše, jer na kraju, ja sam taj koji nije razumio što piše u ugovoru prije nego što sam ga potpisao.
U stvarnom životu kumovi nikad nijesmo ni bili jer ja nijesam Saša, ali znam na stotine Saša koji su slično završili.
U stvarnom životu imamo pred nama jedan ugovor koji se tiče svih nas, jer je ovo država i sve što je njeno, đedovina svih nas.
Ne kažem da bi trebalo isključivo slušati jednu ili drugu stranu, i da budemo jasni, ja u potpunosti podržavam i poštujem svačije mišljenje jer u demokratskom društvu svako ima pravo da iznese što misli i da zastupa svoja uvjerenja.
Ali, i to veoma bitno - ali.
Zar ne bi bilo u najvećem interesu obje strane da se ugovor predstavi i da se raspravi o njemu prije potpisivanja? Zbog onih koji smatraju da će im neko oteti đedovinu, ali i zbog onih koji jedva dočekaše ugovor, makar eto, da se osiguraju da im ugovor neće potpisati neki tamo ''kumara''.
Uostalom, baš tako i premijer reče nedavno: ''Radićemo potpuno transparentno''!
Samo da ne bude kao ona, ''od sjutra počinjem s dijetom''...
