Pošto premijer nije napravio prvi korak već prvi ,,klek“ vlada je preklečala od početka do kraja. Kleknuo je pred Srpskim svetom da odmah potvrdi na kome je pokojno carstvo. U taj 'svet' je uložena enormna svota novca koja bi bila dovoljna da makar trasira srpski dio auto-puta do crnogorske granice. Put inače prolazi blizu Ravne Gore, pa bi četnike bilo moguće (u)voziti kultivisanijim stazama. Na kraju su ispali ubitinje. Pali su u parlamentu a otišli na svoje treće jutro pred hram Hristova vaskrsenja, da žale!...Ožaljeni su i prežaljeni. Tu su pokazali da ne vladaju ni osnovnim i jedinim načelom... da uskrsnuća ne ima bez smrti!
Tako je rashodovani Bečić ovjerio svoju ideološku i životnu stazu. Iz četnika pravo u parlament, iz parlamenta pravo u četnike. Pred hramom druge bratije nema. U prednjem planu pojavili su se, u namjenski stilizovanim kostimima, i nekih od predstavnika manjina. Među njima se prikazao, u prvim redovima, i neki Albanac(?)…E baš je taj (ako je) našao crkvu đe će se bogu molit za spas svoga imena.
(Pro)pala vlast umjesto da popravi prošlu, zavlastila je sebe i sve čega se dotakla zaostalošću. Vučić je odmah emancipirao četništvo na sav glas:,,Svaki put kada ne znate šta ćete sa svojom teškom ekonomskom situacijom, jer nema nijedne nove fabrike na severu Crne Gore, kada imate problem, za to budu krivi Srbija, Vučić i srpska crkva. Sram vas bilo, dosta više s tim!“Od njegovog naglašenog srama prilično je prekipjelo i na njegove umnožene podanike u Crnoj Gori koje finansira preskupo, do granice izdržljivosti, a da nijesu dovoljno isposlovali za srpski svet. Uložio je obilato u zlobu, a ne u ljubav...A njega baš ’zabole’, što na śeveru CG nema fabrika, kad je podigao naci pogone mržnje, koji rade u tri smjene, da smijene sve što je Crna Gora i za nju crnogorsko. Valjda stoga što tu obitavaju najpodaniji Srbi a u malograničnom prometu, kad bi ih zapalo, kontrolisali bi sve redom a Muslimane i preko reda. To je taj vazdakadnji trokut srpske Pitagorine teoreme, đe je njihova hipote(nu)za jednaka inovjernim kvadratima nad katetama. Tu, u tom trokutu, je obitavao Draža i njegovi sljedbenici do zadnje ure i hapšenja, tu je udešeno etničko čišćenje u Lašvanskoj dolini. Tu se desila Bukovica i udešeni Štrpci. Tu su stradali kvadrati nad katetama a kvadrat nad hipotenuzom ostao nacistički nedirnut.
Zbog toga će AV ,,uvek osuditi antisrpski stav“, a Crnogorci će osuđivati upravo Đukanovića (prozivaju ga čak srbomrscem) što je srpskom svetu podigao veleljepne hramove i poklonio, uz to, crnogorske starostavne bogomolje. Ljepši je i pristupačniji prostor, podat srpskom hramu u u Baru i Podgorici, nego što ga ima Univerzitet Crne Gore; a i on je postao srpska bogomolja uvek spremna na klek za srpski zvek. Vučić, pitomac sa Pala, kaže da ,,nije neiskusan u ovom poslu, ali da alternativu nema“...Naravno, nema je ni na pomolu! Jedna sitnica, krupna kao nacizam je pokazala uredbu kako stoji, izražavajući suštinu stvari, koje pristaju uz taj svet. Promakla je bezmalo svima koji se zalažu ,,za pomirenje“ u Crnoj Gori i za mir sa Vučićem...koji je kivan na svakoga!
Mirko Vičević, crnogorski vaterpolista olimpijskog oreola, igrao je za svoj Kotor, za svoju Crnu Goru i za usvojenu Jugoslaviju (Srbije i Crne Gore) koju je šampionski branio do šampionskih visina. I na kraju kad je pozvan za trenera Crvene zvezde odazvao se i sportski i ljudski.(Inače, Crna Gora je kolijevka srpskog vaterpola!) A oni su ga kontra svemu tome, iz Beograda, iz istih stopa, prognali nacionalističkim prozivačkim urlicima, nazivajući ga i onim što nije...A u stvari jeste!...On je predstavnik svih različitih a bliskih, koji zdušno žive u Crnoj Gori iako im skrnave, od strane srpskog sveta, i ime i prezime, i domovinu i porijeklo. Niko nije očekivao, a i nije joj imalo po kome doć', da već nacionalistički zaražena ministarka sporta, resorno zaštiti ono što zastupa! Svog visokog sportistu i stručnjaka.Za očekivati je bilo da se bar lideri tog sveta, koji se razmilio po Crnoj Gori, i daleko se kazalo pomiritelji (većina i manjina), makar dośete da u suton svekolike političke časnosti na ovim prostorima, procijede zaštitu svog građanina, kad im već sportista, koji je branio i njihove boje, nije na pameti...Pa slijedi zaključak!?
Koga ti i takvi da pomire, koga da isprate, koga da dočekaju i odbrane kad su zaliveni nepodnošljivom lakoćom skrnavljenja svega što Crna Gora jeste bila, a pod odlazećom, a po prilici i dolazećom vlašću, ne može i ne umije biti ništa drugo. Sve se ovđe, po crnogorskoj tradiciji do ovog zemana, uplijetalo u jedno tkivo. A onda se van tradicije krzalo, i na kraju se rasplelo i rasulo do poruba. Ukazalo se dno do dna. Svi oni bi, od te fele, da skrpe novu vlast. Kidisali su na krpljevine i zakrpe a ogrezli su u Bratiće i braću po nepodnošenju do mržnje. Takvi nikoga ne mogu da smijene! Takvi mogu samo da zamijene.
Takvi kakvi jesu, nijesu za svijet...a i polusvijet im je mnogo! M.R.Š.
