Dobro jutro.
Tako je teško raskameniti istinu.
Hodamo bosi.
Trnje više i ne vadimo iz nogu,
i gazimo u sunovrat.
Napolju, đa’olje upeklo.
Glasa ne puštamo
jer jutro i nije dobro.
Zabošće nam kolčeve,
razapeti kamen
i čekati novu izdaju.
Očađaviće nas da budemo
crnji no što jesmo.
A đe smo?
Ispod zvona smo!
Samo da neko jako
povuče konope
i da zazvoni -
da nam odzvoni.
Jutro je
bez posta i sveca
kome se moli gorsko crnilo.
Da u korotu okupljamo pamet.
Kad nas umire, kad preoru -
što se nikad oralo nije
bićemo raskamenjeni.
Ka’ nikad do sad razjedinjeni.
Pa će nas ka’ volove uprezat,
ka’ bijesne kučke vezat.
Torove će još više stezat.
Da mekećemo kako oni zbore!
Što ste ovo učinjeli?
Baš vas pitam, što ste ovo učinjeli?
Oće li sramota gazit kroz vašu avliju
ili ćete kroz mala vrata bježat kad sve utihne.
Kad bude mirno da nas više nema.
Dobro jutro,
ko ga dobrim može nazvat.
Đe je zbor što se moga sazvat?
MIšljaste da se uranilo,
a evo se sad sve u konak stavilo.
Zamuča je kamen, sole ga suze
oće li imat ko nosit tamne bluze.
Ako vam je dobro
neka se i zove jutro.
Ma mi se čini da je neviđelica,
ne viđeli se, kad smo ovakvi.
Napraviše čistinu - raskameniše istinu.
Uzeše što nikad nije bilo.
Ima li nas da glas puštimo,
a da korist neku ne vidimo,
nešto nisam siguran da umijemo.
Crnogorci,
ako vam se čini da je dobro
nazvaću vam dobro jutro -
ma ću to reć kroz zube
ovi me zraci sunca ne griju, a i ne ljube.
Imamo više načina.
Ovi što popiše pamet cijele vasione
da malo porazmisle,
pa onda
svi na zbor da se ne predomisle.
Ko nas ne pozva da se okupimo,
ko ne reka da se čujemo -
kriv će bit što će ime da nam se zatre.
Probudi se, oli više brate.
Ko previše čeka taj i ne dočeka
pazi dobro što sam ti reka.
Dok se svijetla ugase
spremili su sve da nas pregaze.
Nećemo čujat ni dobro veče
lakunoćno pleme crnogorsko
nosevima raširiste zaleđe morsko.
Kad se puštilo da se ovo stvori
teško je da se drukče zbori,
no na zbor što prije zovi
budi još mudrija sova
da ne ugasimo brda ova.
Jeste li znali da su ovakva buđenja
grđa od prijekog suđenja.
Zato Crna Goro otvori zjenice
posmatraj samo fakat –
oburdaše nam svaki krš
probudi se i reci mrš.
Raskameniše se klanci!
Uvezali se lanci!
Raskiśeliše im se opanci?
Na svoje postasmo stranci.
