Čelistkinja Asja Valčić, violinista Berni Malinger, violistkinja Sintija Lijao i violinista Ingmar Jener govore za Portal Analitika o grupi, muzičkoj sceni Beča i koje stvaraju i izvode.
Kako se od klasike stiže do džeza?
Ingmar: Treba biti otvoren. I treba bježati od nekih utabanih staza koje su, u određenoj mjeri, nametnute i samim instrumentima. Kada to tako posmatrate, onda džez muzika i nije toliko udaljena od klasične muzike. Pored toga, zavisi i na kakve ćete ljude naići, odnosno da li ćete pronaći one prave sa kojima možete da stvarate tu vrstu muziku.
Kako se vi uklapate u muzičku scenu Beča?
Asja: Muzička scena Beča, ona koje je interenacionalno prepoznata, je klasična scena, uz sve ono što je prati - bečki valcer i Johana Štrausa i operete. Ali, možda zbog toga što Beč jeste veliki grad i u njega dolazi mnogo muzičara iz cijelog svijeta, slučajno ili vodeći se zajedničkim interesovanjima, oni počinju da se sviraju i neke druge stvari. Tako postoji, možemo reći, tradicija ansambala koji se bave ne-klasičnom muzikom. Vodeći takav trio, „Triology“ koji je nekada postojao u Beču, bili su, praktično, pretača onoga čime se mi danas bavimo. Puno je tih grupa koje su na različite načine uticale na naš rad, ali su one manje poznate. Naravno, studenti koji dolaze u Beč i dalje idu za onim najpoznatijim – u velike kuće i uz velika imena klasične muzike. Uostalom, teško je probijati se ako ste van tih i takvih tokova.
Kako publika prima muziku koju izvodite i da li od ovdašnje publike očekujete da to bude drugačije?
Asja: Mi sviramo u različitim prilikama i na različitim mjestima: od onih sasvim klasičnih, do džez festivala. Uglavnom, kada je publika otvorena za različite uticaje, i reakcije na naše izvođenje su veoma dobre. Naše iskustvo je do sada bilo samo pozitivno! Čak i u klasičnom miljeu, koji je možda najzatvoreniji, imali smo izuzetan prijem, možda najbolji.
Što je vas četvoro povezalo?
Berni: Ono što nas najviše povezuje je, svakako, muzika. Dva člana, Asja i ja, počeli smo da sarađujemo prije devet godina, a poslije su nam se, jedno po jedno, pridružila i druga dva člana. Naravno, kada je ansambl u pitanju, vrlo je bitno da pronađete ljude koji su na istoj „talasnoj dužini“ sa vama, jednako kada je riječ o profesionalnom i ličnom životu. Tek tada možete da zajedno da stvarate na pravi način.
Što je to novo, autentično što dajete jazz fusionu?
Asja: Najautentičnija je, u našem slučaju, orkestracija. To su sasvim klasični instrumenti, pa se takav zvuk ne očekuje. Ne postoji puno ansambala koji se time bave, pa je, u svakom slučaju, takav spoj ono najoriginalnije, što nas razlikuje od drugih.
Koje ste karakteristične obrade kompoziciju i izvođača do sada uradili?
Berni: Kvartet je 2006. godine prvi put uradio obrade kompozicija sastava „Mahavishnu Orchestra“, koje je pisao njihov frontmen Džon Meklahlin (John McLaughlin), na prijedlog našeg tadašnjeg člana. Smatrali smo da bi neke od numera bile pogodne za obradu u aranžmanu za gudački kvartet. Zatim smo za prošlogodišnji džez festival u Beču radili obrade pjesama Džoa Zavinula (Joe Zawinul), iz nekadašnje grupe „Weather Report“. Sinoć je publika u Podgorici imala priliku da čuje i djelove obrada njegovih kompozicija.
Što su vaše želje: da uradite još više obrada ili što više kombinujete džez sa klasikom, popom, rokom?
Asja: Nemamo prevelike želje kada su obrade u pitanju. Tačnije, želimo još više vlastitih kompozicija, onoga što smo mi u potpunosti stvorili. Definitivno će to biti mješavina džeza sa popom, rokom ili sličnim pravcima, odnosno – ono gdje već jesmo u muzici. Najbitnije je da u svemu što radimo ostaje mjesta za slobodnu improvizaciju, jer nas to, ujedno, najviše interesuje u džezu. Naravno, to ne znači da više nećemo raditi obrade. Možda će to biti neke vrlo konkretne, poznate kompozicije koje će biti dio nekih naših budućih projekata. Ali, sada želimo da svijetu muzike damo mnogo više - stvaranjem vlastite muzike.
K.JERKOV
(Foto: viennajazz.org)
