Moskva će morati da preduzme takav korak ukoliko NATO odbije da sarađuje u sprečavanju takve eskalacije, rekao je Rjabkov.
Atomski projektili srednjeg dometa su u Evropi zabranjeni na osnovu sporazuma koji su 1987. godine postigli tadašnji sovjetski lider Mihail Gorbačov i američki predsjednik Ronald Regan. Vašington je odustao od tog sporazuma 2019. godine, tvrdeći da ga Moskva krši.
Rjabkov je ocijenio da postoje “indirektne indikacije” da se NATO približava raspoređivanju projektila srednjeg dometa, kao što je odbnova rada 56. artiljerijske komande, koja je tokom Hladnog rata bila zadužena za rakete Peršing.
“Odsustvo napretka ka političkom i diplomatskom rješenju problema će dovesti do našeg odgovora vojne ili tehničko-vojne prirode”, rekao je Rjabkov, uz tvrdnju da je Rusija uvela “jednostrani moratorijum”, kojem bi SAD i NATO trebalo da se pridruže.
Rjabkov je naveo da u Rusiji postoji “potpuno odsustvo povjerenja u NATO” i tvrdnje alijanse da američke rakete neće biti raspoređene u Evropi.
Sebi ne dozvoljavaju da učine išta što bi moglo ojačati našu bezbjednost, smatraju da mogu da rade samo u svoju korist, a mi to sve treba da trpimo. To se neće nastaviti, poručio je Rjabkov.
On je najavio da će Moskva narednih nedjelja iznijeti svoje predloge SAD i, možda, drugim članicama NATO, javlja Rojters.
