Sat, koji je u vlasništvu muzeja, je tada procijenjen na 30 miliona dolara, pa mada je u međuvremenu, par satova "Patek-Filip" prodato za nešto veću sumu, smatra se da bi ovaj sat sa lakoćom, na nekoj od aukcija, dostigao rekordnu cijenu.
Priča o ovom satu je neprocjenjiva. Sve je "zakuvao" jedan švedski plemić.
Grof Hans Aksel von Fersen bio je švedski admiral, vrhovni sudija, diplomata, učestvovao je u ratu za nezavisnost Amerikanaca (na njihovoj strani) protiv Engleza, diplomata na dvoru Francuske...
I tu je upoznao poslednju kraljicu Francuske Mariju Antoanetu. Očaran kraljicom, a kažu da su bili i više od prijatelja, odlučio je da joj pokloni nešto nesvakidašnje pa je kod čuvenog švajcarskog majstora za izradu satova Abrahama-Luja Bregeja 1782. godine naručio specijalan sat.
Zlato, platina, safiri, rubini, čudesni mehanizam koji pored vremena pokazuje i "večiti kalendar", ima i štopericu, pokazuje temperaturu, ima prvi u svijetu "anti-šok" sistem, nezavisnu sekundaru, još mnogo drugih čudesa...
Sve je to, pored čudesne istorije, utkano u vrijednost ovog sata. Naravno, satu se nije divila ni Marija Antoaneta koja je, 16. oktobra 1793. ostala ne samo bez sata već i bez glave.
Sat je bio u posedu Bregej familije sve do 1877. kada je cijelu firmu kupio ser Spenser Barton.
Jedan drugi engleski lord, ser Dejvid Lajonel Salamons je 1920. svojoj kolekciji satova "Bregej" priključio i ovaj.
Poslije smrti, 1927. ser Salamona otkriveno je da je on u svom testamentu najvredniji dio svoje kolecije od 57 satova, među kojima je i "Kraljica" zaveštao jednom muzeju u Jerusalimu.
Sat je ukrao 1983. kažu jedan od najboljih lopova svih vremena, izzvesni Nahaman Diler, ali je pronađen i vraćen u muzej 2007.
