Suludo je davati davati crnogorske aerodrome pod koncesiju, poručio je regionalni stručnjak za avio-saobraćaj, hrvatski vazduhoplovni analitičar Alen Šćuric. On smatra da Crnoj Gori i njenim aerodromima nije potreban koncesionar te da kompanija Aerodromi Crne Gore može sama isfinansirati potrebnih 150 miliona eura investicija kako bi se crnogorski aerodromi doveli na nivo konkurencije u Tirani, Dubrovniku i Prištini.
"Davati strateške objekte pod koncesiju je suludo. Crna Gora zavisi od turizma, njen BDP se puni sa nekih 25 odsto od turizma. Crna Gora ima katastrofalnu putnu infrastrukturu, željeznice su u još gorem stanju, brodova gotovo da i nema. A Crna Gora je jako daleko od evropskih destinacija. Stoga su putnici osuđeni da dolaze u Crnu Goru avionima", kazao je Šćuric u razgovoru za Pobjedu.
Problemi u regionu
On dodaje da su u tom kontekstu aerodromi najbitniji strateški resurs države i ,,infrastruktura koja se mora kontrolisati“.
"Želi li Crna Gora probleme koje ima Aerodrom Beograd sa koncesionarom, lošu koncesiju kao Zagreb, Skoplje ili Priština, ili da bude druga najgora vazdušna luka u Evropi kao što je slučaj sa Ljubljanom. Nemalo puta sam pitao kako to da su vlasnici aerodroma na zapadu države, a kod nas to moraju biti ti aerodromi sa zapada. I čije interese onda u Zagrebu štiti francuski državni koncesionar, hrvatske ili francuske", zapitao se Šćuric.
On je podsjetio na uporedna iskustva iz regiona i Evrope, i ocijenio da su se koncesionari aerodroma u tim državama pokazali ekstremno loše.
"Nije li indikativno da je Mađarska vratila svoje aerodrome u svoje vlasništvo od koncesionara i pritom platila duplo više nego što je od koncesionara dobila. Jer je bila ekstremno nezadovoljna. Zašto su to napravili osim ako su bili ekstremno nezadovoljni koncesijom? Ljubljana je drugi najlošiji aerodrom u Evropi po oporavku od kovida-19. Zagreb usporava rast kako ne bi morao uložiti u širenje terminala i ima loš pristup novim kompanijama, Beograd ima enormno puno problema, megaproblemi se doslovce dešavaju svake sedmice, koncesionar u Prištini je bio u sukobu sa vlasti, onaj u Skoplju nije ispunio obećanja za investicije u aerodrome. Konačno, kako objašnjavamo odlične rezultate Splita, Dubrovnika i Sarajeva, aerodroma koji nijesu pod koncesijom, a imaju daleko bolje rezultate nego oni koji u regiji jesu pod koncesijom. Ovi aerodromi imaju ogroman porast broja putnika i linija, stvaraju ogromne profite, a aerodromi pod koncesijom su prošle godine bili u gubicima", istakao je Šćuric.
Procjene
On je naveo da ako se već mora uzeti koncesionar, onda treba izabrati najboljeg od ponuđenih.
"Neki kažu da je najbolje rješenje koncesionar izvan Evrope koji će se više truditi. Nijesam siguran, on je daleko, ne razumije evropske trendove, njemu će trebati mnogo više za reakciju, ozbiljno će griješiti, to je drugi mentalitet, druge redne navike... Tu Crna Gora mora jako ozbiljno pristupiti procjeni svakog kandidata, treba puno razgovarati, platiti spoljne stručnjake da ekstremno ozbiljno procijene koncesionare", saopštio je Šćuric i dodao da je tu Crna Gora u jako lošoj poziciji.
"Na strani koncesionara su megastručnjaci, vrh struke, pravnici, ekonomisti, banari, stručnjaci iz vazduhoplovstva... koji imaju plate i po nekoliko desetina hiljada, pa i stotina hiljada eura, koji su opako motivisani i premazani svim mastima. No, sa druge strane pregovaraće kadar iz Crne Gore koji radi za par stotina eura i jedino što im je prioritet je da odu kući sa posla dva sata ranije. To nije „pošteno“ pregovaranje i upravo zato su sve koncesije u regiji loše. Ovi koji su premazani svim mastima su uspjeli izmuljariti države i staviti vodu na svoj mlin. Mislite da će u Crnoj Gori biti drugačije nego u Hrvatskoj, Srbiji, Sloveniji, Kosovu ili Makedoniji", naglašava Šćuric.
On smatra da Crnoj Gori, njenim aerodromima nije u ovom trenutku potreban koncesionar, te da kompanija Aerodromi Crne Gore mogu sami finansirati potrebnih 150 miliona eura investicija da se crnogorski aerodromi dovedu na nivo konkurencije, dakle aerodroma u Tirani, Dubrovniku i Prištini.
"Oni imaju taj novac, tj. eventualno kreditno zaduženje mogu plaćati iz sadašnjeg profita. Profit Aerodroma Crne Gore je deset miliona eura i raste, dakle za par godina će biti i daleko veći. Sa tim profitom Aerodromi mogu dići kredit na petnaestak godina i investirati potrebnih 150 miliona eura. To znači da će nakon toga stvarati profit državi. To je 15 godina profita što je daleko veći novac nego što se može dobiti od koncesijske naknade u tih 30 godina", naglasio je Šćuric.
Tenderska komisija za davanje koncesije za korišćenje aerodroma Podgorica i Tivat pozvala je krajem prošle godine, uz podršku Međunarodne finansijske korporacije (IFC), zainteresovane da dostave ponude na tender za davanje tih vazdušnih luka pod dugoročnu koncesiju.
12"Taj korak predstavlja drugu fazu tenderskog postupka i jasan je pokazatelj posvećenosti 44. vlade da u interesu daljeg ekonomskog razvoja Crne Gore okonča proces započet 2019. godine", navedeno je krajem decembra u saopštenju Tenderske komisije, čiji je predsjednik Nik Đeljošaj.
Model javno-privatnog partnerstva
Oni su podsjetili da je za pet godina od početka tog procesa okončan samo pretkvalifikacioni postupak, prema kojem su za drugu fazu kvalifikovana tri međunarodna ponuđača.
"Imajući u vidu važnost aerodroma za turistički i privredni razvoj Crne Gore, nastavak ovog procesa od izuzetne je važnosti za donošenje strateške odluke kada je u pitanju dugoročni razvoj Aerodroma Crne Gore, bilo kroz model javno-privatnog parterstva u slučaju dobijanja odgovarajućih ponuda, ili razvoja Aerodroma od strane države", zaključuje se u saopštenju.
Aktuelna ministarka saobraćaja Maja Vukićević je ranije za Pobjedu, na pitanje da li je zagovornik da država i dalje upravlja aerodromima ili da to radi koncesionar, odgovorila da sa državnom imovinom treba postupati vrlo oprezno i svaka odluka treba da bude dobro promišljena i donijeta u najboljem interesu Crne Gore.
"Taj proces je u toku, ali još nemamo konačnu odluku, i lično ću sagledati sve činjenice prije nego se donese odluka o koncesiji. Smatram da država na neki način treba da zadrži kontrolu nad aerodromima i biću zagovornik te ideje", kazala je Vukićević ranije.
Vlada je 4. aprila prošle godine prihvatila ugovor o pružanju savjetodavnih finansijskih usluga između Vlade i Međunarodne finansijske korporacije (IFC). Ugovor se odnosi na nastavak realizacije druge faze tenderskog postupka za projekat davanja koncesija za korišćenje Aerodroma Crne Gore.
IFC je međunarodna finansijska instutucija iz grupacije Svjetske banke, koja posjeduje iskustvo u pružanju savjetodavnih usluga u oblasti javno-privatnog partnerstva, uključujući i koncesije u sektoru vazduhoplovstva i aerodrome.
"Imajući u vidu da je IFC u toku prve faze realizovala ugovorene obaveze shodno ugovorenoj dinamici, koje su podrazumijevale učestvovanje u pripremi tenderske dokumentacije, vođenje tenderskog postupka, uključujući i pomoć u komuniciranju sa ponuđačima i pretkvalifikaciju potencijalnih ponuđača, čime su se stekli uslovi za narednu fazu postupka, kao i da su upoznati sa svim aktivnostima tenderskog postupka, ocijenjeno je da će nastavak saradnje sa ovom institucijom za najkraći rok dati najbolje rezultate", kazali su tada iz Vlade.
Pretkvalifikacije
Vlada Duška Markovića je 25. jula 2019. godine usvojila koncesioni akt i ugovor za davanje koncesije za korišćenje aerodroma Tivat i Podgorica. Koncesionim aktom je tada predviđeno 100 miliona eura jednokratne nadoknade za budžet i 200 miliona eura investicija u narednih 30 godina. Nekadašnje ministarstvo saobraćaja, na čijem čelu je bio Osman Nurković, je 11. oktobra 2019. godine objavilo javni poziv za podnošenje prijava za pretkvalifikaciju za dodjelu koncesije za aerodrome.
Na pretkvalifikacioni tender za dodjelu koncesija bilo je stiglo sedam prijava, od kojih su četiri ispunile kriterijume i označene su kao kvalifikovani ponuđači. U pretkvalifikacionoj proceduri kvalifikovala su se četiri ponuđača: južnokorejska kompanija „Incheon International Airport“, indijski „GMR Airports“, luksemburška „Corporacion America Airports“ i francusko - turski konzorcijum ADP-TAV, koji su ispunili pretkvalifikacione kriterijume za dodjelu koncesija. Indijska kompanija GMR nekoliko mjeseci kasnije je navela da neće učestvovati u daljem postupku za dobijanje koncesija za Aerodrome Crne Gore. Ta je kompanija otpala, jer je francuski ADP, koji sa turskom TAV kompanijom takođe želi da upravlja aerodromima u Podgorici i Tivtu, kupio 49 odsto akcija od te indijske kompanije.
Nakon što je završena pretkvalifikaciona faza trebalo je da slijedi postupak raspisivanja tendera odnosno poziv odabranim konzorcijumima ili firmama da dostave ponudu. Krajem oktobra 2021. godine tri ponuđača, koja su ranije prošla pretkvalifikacioni tender, predstavila su sebe i svoje planove u vezi sa crnogorskim aerodromima predstavnicima vlade Zdravka Krivokapića. Tadašnji ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić je nakon tog predstavljanja saopštio da interesovanje potencijalnih koncesionara za aerodrome nije splasnulo uprkos tadašnjoj situaciji u vezi sa pandemijom korona virusa.
