Ona je sa pijanistom Đakomom Ferarijem održala predavanje o mandolini i instrumentima iz porodice mandoline (mandola i mandončelo) kao i tradicionalnom grčkom instrumentu buzuki u Muzičkom centru Crne Gore.
Takođe su održali koncert na kojem su izvedene kompozicije autora L. V. Betovena „Adagio ma non troppo“, R. Kalasa „Poloneza op. 36“, E. Morikonea „Bilo jednom“ i K. Mandonika „Omaž Ninu Roti“.
Škorić je nakon koncerta kazala da su joj pozitivni utisci sa predavanja, jer su mladi odgovarali na njena pitanja i potpitanja o mandolini.
„Na kraju kad smo napravili zaključak bilo je dosta tačnih odgovora tako da su zapamtili većinu mog predavanja, što mi je bio cilj da se upozna novi instrument koji možda nisu imali prilike ni vidjeti ni čuti“, navela je Škorić.
Na pitanje zašto mandolinu nemamo priliku da vidimo često kao dio kamernih i orkestarskih sastava, Škorić je kazala da se repertoar ne poznaje dovoljno.
„Onda se uvijek ide na sigurno, pa će se izabrati violina-klavir, violončelo-klavir. Ovo su naša nastojanja da se široj publici pokaže repertoar koji je originalno napisan za ova dva instrumenta i kojeg ima na pretek“, rekla je Škorić.
Kazala je da je njen kolega Đakomo, koji je korepetitor na Konzervatorijumu u Milanu i koji prati sve instrumente, na početku ostao iznenađen količinom djela klasične muzike napisanih za mandolinu.
Upitana kako je došlo do saradnje sa Đakomom, kazala je da je upisala studije u Milanu, gdje je on pratio njenu klasu.
„Nakon toga smo se isprofilisali za pisanje aranžmana i ostvarivanje nekih naših projekata što se tiče tradicije spajanja hrvatske muzike sa tradicijom italijanske muzike. I taj neki spoj je doveo do našeg dua“, navela je Škorić.
Kazala je da je prvi put u Podgorici, a da je kao mala nastupala na primorju.
„Zahvaljujem se MCCG koji nas je pozvao i sa kojim smo imali priliku ostvariti saradnju“, rekla je Škorić.
Ferari je kazao kad je počeo da prati mandolinu, kolege su mu prenijele iskustvo i rekle da oprezno svira klavir, jer mandolina ima veoma visok zvuk.
„Malo sam se zbog toga preplašio na početku. Međutim, kada sam počeo da se upoznajem sa instrumentom i osobom koja ga svira, stvari su postale jednostavnije“, naveo je Ferari.
Na pitanje koliko je mandolina zadržala popularnost u Italiji, s obzirom da je tamo nastala, Ferari je kazao da u Italiji većina ljudi mandolinu percipira kroz popularnu napuljsku muziku.
„Kad razgovarate sa nekim koje djelo za mandolinu znate, 99 odsto odgovori da je to pupularna muzika iz Napulja, ali veoma malo ih zna da su Betoven i Vivaldi pisali djela za mandolinu. U Italiji pokušavamo da prezentujemo široj publici da to nije samo muzika iz Napulja, već da je potrebno otkriti mnogo djela klasične muzike koja su za mandolinu napisana“, rekao je Ferari.
