U kontekstu evropske integracije premijer je kazao da bi Crna Gora mogla da napreduje brzo.
“Naša strategija je da budemo 28. članica do 2028. godine“ poručio je on.
U tekstu se konstatuje da je Crna Gora uvela pravosudne reforme, povećala iznos prosječne plate, ograničila upotrebu gotovine u velikim transakcijama kao što su one sa nekretninama da bi se iskorijenilo pranje novca, te radi na suzbijanju organizovanog kriminala.
“Reforme bi trebalo uskoro da budu nagrađene, inače koja je poenta pristupa zasnovanog na zaslugama?” konstatuje se u tekstu, a FT podsjeća da je komesar EU za susjedstvo i proširenje, Oliver Varhelji, rekao za FT ovog mjeseca da će kandidature za pristupanje zemalja Balkana biti „ubrzane“, ali da je na njima da „dokažu da treba da budu brzo primljene“.
Premijer je govorio i o praksama ranijeg zaduživanja, konkretno u kontekstu kredita za autoput.
“Crna Gora je loše upravljala velikim građevinskim projektima u prošlosti, poput ugovora iz 2014. za kratku dionicu autoputa koji je privredu izložio kineskom kreditu od milijardu dolara — četvrtinu tadašnjeg godišnjeg bruto domaćeg proizvoda zemlje — i koristila ključnu infrastrukturu, uključujući važne morske luke, kao zalog. Podgorica je naučila lekciju i smanjila tu izloženost na znatno ispod 10 odsto BDP-a” kazao je Spajić.
Mogućnosti za investitore su brojne, istakao je Spajić, i dodao da obuhvataju velike infrastrukturne projekte: poput autoputeva duž Jadranskog mora i prema Srbiji, kao i nekoliko modernizacija aerodroma, morskih luka i željeznice, za koje je naveo da bi trebalo da budu završene do kraja 2030. godine.
Spajić je ukazao na potrebu većeg izdvajanja za odbranu od strane država članica NATO-a i kazao da je poruka koju dobija od SAD - da žele da vide veće i aktivno učešće svih saveznica u okviru alijanse.
“Mi smo saglasni - svako treba da bude konstruktivan i kredibilan partner” zaključio je Spajić.
