Nakon toga, prema njegovim riječima, poništen je konkurs Filmskog centra Srbije za eminentne reditelje na kome su autori Želimir Žilnik, Goran Marković, i Srđan Dragojeviić dobili sredstva na predlog stručne komisije.
„Ja sam producent filma Gorana Markovića. Ja nisam htio da izlazim sa tim u javnost, ali mene je lično zvala Jelena Trivan i pitala me: ‘Jesi li odustao’? Ideja je bila da ja odustanem od filma Gorana Markovića, i da onda taj konkurs prođe. Uz obrazloženje da je producent odustao i dobio sam preko nekih kurira razne primamaljive ponude. I rekao sam – ne. I neću nikada odustati“, izjavio je Stanić.
On je ocijenio da su „nakon toga traljavo poništili konkurs“.
„Nisam htio da pričam o tome. To je privatni razgovor. Pitala me: ‘Šta radiš’? Odgovorio sam da sjedim sa ljudima iz Srpskog klturnog društva „Prosvjeta“ iz Hrvatske i da dogovaram koprodukciju za predstavu. Ona mi kaže: ‘Ti ćeš da radiš? Ti koji radiš film o Radovanu Karadžiću? Inače, projekat Gorana Markovića je inspirisan periodom kada se Radovan Karadžić skrivao pod lažnim imenom u Srbiji. Ali to nije film o njemu. On ne zaslužuje da mi snimimo film o njemu. On nas ne zanima. To je film o promjeni identiteta“, objašnjava Stanić.
Prema njegovim riječima, rad na tom filmu, tema koja se poklapa oko murala, i Goran Marković koji govori o ljudima koji su na vlasti, je razlog da se ukine taj konkurs.
„To im je trn u oku. I onda misle da će preko raznih stvari, mislili su da mogu da me ucijene zbog raznih grešaka u mom životu… I onda su me zvali, i zato je odlagana ta odluka. I jedno „ne“ je njih primoralo da ponište cio konkurs“, rekao je između ostalog Stanić.