„Prvo, svi saveznici su saglasni da će Ukrajina postati član NATO. Svi su saglasni da Ukrajina ima pravo da izabere svoj put, i da nije na Moskvi, već na Kijevu, da odluči o tome. Drugo, svi saveznici kažu da su vrata NATO otvorena, ali ne mogu tačno da kažem kada će Ukrajina postati članica Alijanse“, rekao je Stoltenberg za „Vašington tajms“.
On je dodao da, ono što može da kaže, to je da NATO trenutno sarađuje sa Kijevom i pomaže u tranziciji da pređe sa opreme i doktrine iz sovjetske ere na doktrinu i standarde NATO.
„Radimo na tome da Ukrajina svoje oružane snage načini interoperabilnim sa NATO snagama i da im pomognemo da dalje reformišu i modernizuju svoje odbrambene i bezbjednosne institucije“, istakao je Stoltenberg.
On je rekao da Alijansa, „suštinski“, ima dva zadatka u ovom ratu.
„Jedan zadatak je da podržimo Ukrajinu, što i činimo. Drugi je da spriječimo eskalaciju. Sprječavamo je tako što jasno stavljamo da znanja da nismo dio konflikta, ali i sa povećanjem vojnog prisustva na istočnom kraku Alijanse, što smo i učinili, sa 40.000 vojnika koje podržavaju značajne pomorske i vazdušne snage“, rekao je Stoltenberg.
Govoreći o Kini, Stoltenberg je ocijenio da Peking nije osudio napad na Ukrajinu, ali je pozdravio razgovor između predsjednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i kineskog kolege Si Đinpinga.
„Ono što se dešava u Evropi, važno je za Aziju, i ono što se dešava u Aziji, važno je za Evropu. Jer, ukoliko Putin pobijedi u Ukrajini, to je tragedija za Ukrajince. Ali, to je isto opasno za nas. Jer to će poslati poruku Putinu, ali i Siju, da kada koriste vojnu silu, dobiju ono što žele. I to nas čini ranjivijim“, napomenuo je Stoltenberg.
On je, takođe, rekao da je rat u Ukrajini fundamentalno promijenio NATO.
„Međutim, morate da se prisjetite da rat nije počeo 2022. godine. Počeo je 2014. godine i od tada, NATO je uveo najveću reorganizaciju svoje kolektivne odbrane od kraja Hladnog rata“, rekao je Stoltenberg.
