Da nije bilo Frizijca Meno Simonsa iz XVI veka i njegovih holandsko-švajcarsko-nemačkih sledbenika, Rusija bi možda do danas bila gladna i ne bi bila prva žitna izvoznica na svetu.
MENONITI I RUSKA GLAD
Menoniti su bezbarutni hrišćani. Ne uzimaju pušku, vide državu kao đavola jer je ona inkarnacija sile nad slobodom. Oni ne glasaju na izborima. Protiv su poreza. Uniformisana crkva i pop su prevaranti kao lažni neophodni medijatori između čoveka i Boga. Menoniti i ne mare za Stari zavet i ne učlanjuju ,,krštenjem“ besvesne bebe u svoju zajednicu, a dete je bira ili ne sa 14 godina.
Oni nisu bogožderi i ne piju na euharistiji u epiklesisu Isusovu krv i ne jedu njegovo mesno telo. Oni kombinuju ekonomiju Isusa kao privatnog vlasnika vinograda sa njegovim zadružnim socijalizmom iz Solomonovog hrama koji su sledili prvi apostoli. Slave privatnu svojinu porodice i vole poljoprivredu više od ičeg.
Pozvala ih je Nemica, ruska carica Katarina Velika u XVIII veku da se nasele u Rusiju. Dala im je samo jedan zadatak: da nađu zrno žita koje će izdržati rusku klimu u oblastima koje su Rusi osvojili od Turaka. Naselila ih je u Ukrajini. Obećala im je slobodu od poreza, rekla im je da neće služiti vojsku ni puškom niti kuvanjem kupusa za vojsku. Živeće u svojim samostalnim komunama a zakoni Moskve neće važiti za njih. Za njih, kao anabaptiste, eksteritorijalni status će biti isto što i pobeda njihove teološke doktrine o slobodi.
Ispunili su zadatak Katarine Velike i pronašli su izdržljivo zrno pšenice. I dali su Ukrajincima i Rusima brojna napredna agrokulturna i zanatska rešenja. Ukrajina je postala žitnica Rusije. A danas i sveta, kako Ukrajina tako i Rusija.
No, carska Moskva se nije držala dogovora: kada je dobila žito za hleb, htela je opteretiti menonite porezom i civilnom službom u vojsci, da makar ljušte u kuhinji krompir. Menonita je pacifista i to neće uraditi ma ga kakvom mukom jadali. Napuštali su Rusiju u uzastopnim talasima odlazeći u Ameriku i na druge teritorije.
Neki su prihvatili i Rusiju i Ukrajinu kao svoje zemlje, trpeli su ruska neverstva ali nisu oprostili boljševicima teror u antikulačkoj histeriji kada ih je Moskva bacala u Aziju i Sibir. Neki su prišli ,,oslobodiocu“ Hitleru da se spasu, ali su se pokajali.
Danas ih u Rusiji gotovo da nema, ali malobrojni i dalje govore staronemačkim jezikom i prkosno čuvaju kulturu dedova. Ali zbog njih, Rusi nikada više neće biti gladni, svejedno što su sa novim zrnima Rusi otišli još napred.
KARL NESELRODE DIŽE RUSIJU
Možda najveći ministar u istoriji carske Rusije. A ruski nije pisao, nije ga čitao niti govorio. Rusi mu izgovaraju ime kao Karl Vasiljevič Neselrode.
Vodio je u XIX veku Ministarstvo spoljnih poslova punih 40 godina a vladu Rusije 11 godina. I bio je u ime cara Aleksandra I sa austrijskim Meternihom vođa Svete alijanse evropskih kontinentalnih careva koja je 1814. godine stvorena posle poraza Napoleona na Vaterlou.
Bio je član Anglikanske crkve a mati mu je bila kalvinista, a otac katolik i ambasador Katarine Velike u Portugaliji i sa drugim nameštenjima. A grob je Neselrodov na Luteranskom groblju u Smolensku. Nemoguća je to komuna religija!
Mi ovde ne ističemo njegove ultra-konzervativne političke poglede već ističemo da je Neselrode bio Nemac, protestant, da je kao član Church of England vodio spoljnu politiku carske Rusije i da ju je podigao na rang ravnopravne evropske sile.
Crnogorci Neselrodu gotovo ništa ne duguju, ali vojvođanski Srbi duguju, jer je on bio taj koji je 1849. godine poslao rusku vojsku na mađarsku revolucionarnu armiju i spasao Srpsko vojvodstvo čiji je predsednik bio sremsko-karlovački patrijarh Josip Ilija Rajačić. Mi, vojvođanski Srbi, smo se tada nacionalno spasili od mađarskog šovinizma, ali smo i te kako svesni da je građanska revolucija kalviniste Lajoša Košuta trebalo da ode u pravcu civilne ravnopravnosti naroda umesto u glorifikaciju ugarske suprematije.
U Vojvodini niko nije podigao spomenik Karlu Neselrodu. Mi smo, u stvari, bili do maja 1848. godine na strani bune Mađara protiv bečkog feudalizma, ali nam Mađari nisu dali nacionalna prava. Zato ćutimo, zbunjeni smo do danas, nismo podigli spomenik ne samo Neselrodu, već ni Košutu, niti Rajačiću. Naše žene u Vojvodini za nas kažu da smo ,,mustra bečka“. Dvolični smo, neodlučni, što oko ove trojice i jesmo.
Neselrode je zaslužan za otvaranje trgovačkih odnosa između Rusije i Japana dinastije Tokugava zakratko posle 1853. godine, kada je to učinio i komodor ratne flote (kontraadmiral) Metju Peri za SAD. Peri je to postigao pretnjom sa flotom na baraž iz 200 topova u Tokijskom zalivu, a Neselrode uglađenim grofovskim pregovorima putujući između Nagasakija i Kjota .
A jedna planina na granici između Aljaske i kanadske Britiš Kolumbije je nazvana po njemu - Mount Nesselrode, jer je on 1824. godine rešio pitanje prenosa ruske američke teritorije u korist Amerikanaca i Engleza, kao i pitanje statusa Oregona u korist SAD.
Sprovodeći carsku politiku bio je neumorni napadač na građanske i nacionalne revolucije u Evropi i, nažalost po Moskvu, izgubio je Krimski rat 1856. godine protiv Turske, Engleske, Kraljevine Pijemont i Francuske. Niko nije dobio sve bitke, tako ni ruski protestant Neselrode.
No, pretpostavljamo da čak i pravoslavni kaluđeri vole da okuse kesten pire sa šlagom. On je svakako u uglednim poslastičarnicama i restoranima u Crnoj Gori standardni deo otmene kuhinje. Neka Mitropolija zna, kesten pire je izmislio Karl Neselrode i zar nije protestantski ukusan?
MAKSIM GRK I CRNA GORA
Maksim je Grk iz Mistre kod Sparte sa Peloponeza i bio je italijanski dominikanac iz XV-XVI veka. Bio je božji pas, domini canis, sledbenik Dominika Guzmana i spaljenog Đirolama Savonarole, ali je bio i pravoslavni kaluđer sa Vatopeda na Svetoj gori gde je došao iz svog dominikanskog manastira Sv. Marka.
Dominikanci su po papskom zadatku najobrazovaniji katolički kaluđeri i zaduženi su za teološko-filozofsku odbranu rimske interpretacije hrišćanstva. Za razliku od planinskih kaluđerskih redova po pećinama i lutajućih prosjaka, oni su gradski kaluđeri i bore se za podvrgavanje trgovačkog društva vođstvu Crkve. Razvili su sudske dijaloške procedure do logičkog savršenstva. Ne pokušavajte sa njima da se olako nadmećete bez knjiga i bar dva-tri fakulteta, od filozofije do astronomije. Oni su mač inkvizicije, mnogi ih mrze, iz sto razloga .
Maksim je sa Vatopeda povučen u Moskvu da prevodi antičke i crkvene spise iz kneževe biblioteke sa grčkog na ruski. On je prevodio sa grčkog na latinski a učeni Rusi sa latinskog na staroslovenski jezik koji će da obori u Bibliji i liturgiji moskovski mitropolit Drozdov u XIX veku prešavši na moderni ruski jezik, slično Vuku Karadžiću kod nas. Potom je Maksim i sam prevodio na ruski. No, on se nije libio javnih političkih stavova.
Srpska pravoslavna crkva slavi Maksima kao sveca 3. februara svake godine. Razlog tome je krajnje nejasan i lažav: dok se Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori žestoko bori za manastirsku i crkvenu imovinu Maksim je bio protiv manastirske imovine i osudio je manastirski feudalizam i crkvenu mužu seljaka (njegov izraz). Bio je ruski neposednik protiv posednika a njegov stav je naknadno preuzeo Ivan IV Kalita Grozni i svi ruski carevi.
Osim toga, Maksim je kao dominikanac bio protiv prava na razvod braka i osporio je pravo moskovskog kneza Vasilija III da se razvede od nerotkinje Solomonije Saburove, gde takav razvod brani i Srpska pravoslavna crkva. Tako se Maksim zavadio sa državom slično Tomasu Moru oko razvoda Henrika VIII sa Katarinom Aragonskom. A pošto se Maksim u Firenci družio sa evropskim tvorcima humanizma Marsilijem Fičinom i Đirolamom Piko dela Mirandolom, otvoreno je u Rusiji napadao zverstva moskovskog kneza i odbio je da mu da oproštaj kada se vratio u Vatoped gde je stari knez došao da umre.
Tako se Maksim sukobio i sa državom i Crkvom i nastradao je obostranim spletkama završivši u ruskom sužanjstvu od 23 godine pre nego što je vraćen na Atos. Srpska pravoslavna crkva slavi ovog dominikanca zbog prevoda grčkih tekstova na staroslovenski jezik, ali ne kaže da je zbog imovinske politike Ruske pravoslavne crkve bio mučenik i da ga je ona mučila. Knez manje.
I znajte, Maksim jeste pravoslavni svetac ali ne prašta lako: pazite se, ako slučajno sednete na njegov grob, Maksim će iznutra da vas ritne, zbaci i gadno povredi. Do sada je bar dvojicu propisno nagrdio tako da se od njega svi drže podalje.
