Kritičari su taj cilj smatrali plodom plahovitosti i govorili da je nedostižan.
Vlada je saopštila da će umjesto uklanjanja biti sastavljena lista 600 zakona koji će biti povučeni.
Vladin sekretar za poslovna pitanja Kemi Badenoh priznao je u saopštenju da bi uklanjanje svih evropskih zakona do kraja ove godine stvorilo „rizik pravne nesigurnosti“.
Poslanica opozicionih laburista Dženi Čepmen ocijenila je da se radi o „ponižavajućem, potpunom zaokretu jedne slabašne i podijeljene vlade“.
Hiljade evropskih zakona doslovno je prepisano u britanske pošto je ta država 2020. godine napustila Evropsku uniju u kojoj je provela decenije.
Vlada je donijela poseban zakon koji bi automatski povukao sve te evropske propise na kraju ove godine, osim ako oni ne bi eksplicitno bili zadržani ili zamijenjeni drugim.
Pristalice Bregzita su tvrdile da bi primjena tog zakona smanjila birokratiju i olabavila regulativu nad firmama.
Kritičari su upozoravali da bi revizija ogromnog broja zakona na brzinu dovela do prepravljanja propisa bez prikladnog parlamentarnog nadzora, a i brinuli su da bi Vlada na ovaj način umanjila radnička prava i ekološke standarde u žurbi da se otarasi evropskog načina rješavanja stvari.
Sporni zakon je predstavljen javnosti za vrijeme kratke vladavine premijerke Liz Tras, a njen naslednik Riši Sunak je u svom prvom, neuspjelom pokušaju da dođe na premijersku funkciju, tvrdio da će sasjeći sve evropske propise u svojih prvih 100 dana na funkciji, pa je čak snimio promotivni video u kojem u papire sa natpisom „propisi EU“ – pretvara u froncle.
Kada je zamijenio Liz Tras, Sunak je odlučio da zadrži sporni zakon zamjeni veropskih propisa, te ga je usvojio donji dom Parlamenta u kojem konzervativci imaju većinu. Međutim, naišao je na protivljenje u gornjem domu Parlamenta.
