Da nije Verica Maraš radila to što je radila u državnoj firmi, ne bi danas Dario Vraneš organizovao nezakonito obilježavanje Dana državnost susjedne države u Pljevljima.
Ukoliko se neko pita kako su ova dva slučaja povezana, osim istovremene medijske pažnje koju su izazvali – odgovor je da su oni suštinski, odnosno uzročno-posljedično povezani.
Verica Maraš je kao direktorka Plantaža u državnom vlasništvu u par decenija prihodovala nekoliko stotina hiljada, ako ne i miliona eura. U vremenu kad je minimalna plata u Crnoj Gori bila 193 eura, a minimalna penzija 148 eura.
Nažalost, tu minimalnu platu i penziju je primalo previše naših sugrađana, koji su nijesu imali šansi ni da pomisle da kupe stan, dok je Verica za “rješavanje stambenog pitanja” dobila 300.000 eura.
46Gubitak Plantaža je na kraju njenog mandata bio 18.8 miliona eura, a Verica je poziciju napustila sa četiri stana i prilično atraktivnim voznim parkom.
Malo je Verici i “Vericama” iz bivše vlasti bilo vazda. Dok su firme gomilale dugove, oni su gomilali stanove i milione. Odgovor za ovakvo besramno ponašanje mnogih u izvršnoj vlasti smo dobili 30. avgusta 2023. godine. Tada su došli “osvježeni” koji isto vole državna preduzeća, visoke plate, službena vozila i zapošljavanje rodbine.
S tom razlikom što sada takvi u liku Daria Vraneša, ali i njegovih kolega iz par crnogorskih gradova iz NSD (Vučićeve podružnice za Crnu Goru) vrše otvorenu SAOizaciju naše zemlje, koja će se morati zaustaviti od onih koji su takve “lidere” izabarali. Inače Crna Gora neće ni nama, ni njima, ni našoj i njihovoj djeci ništa valjati.
A Verica nastavlja đe je stala. Nastavlja i novo rukovodstvo “pojedinčano najjače partije”. Za početak bi im valjalo da se ograde od Verice, ako ne smiju od ovih politički uticajnijih. To bi bio prvi pokazatelj reformi.
