U štrajku, koji remeti rad škola, javnog prevoza i rafinerija nafte, učestvuje osam velikih sindikata, prenosi B92.
Protesti se održavaju širom Francuske, nakon što je u prvom talasu na ulice izašlo više od milion ljudi.
Francuski mediji navode da se polovina nastavnika pridružila štrajku.
Makronova Vlada nastavlja sa reformama starosne granice za penziju, ali se suočava sa istraživanjima javnog mnjenja koja pokazuju da se dvije trećine birača protivi promjenama.
Predložene promjene će sljedeće sedmice doći na dnevni red u parlamentu.
Bez većine u parlamentu, Vlada će morati da se oslanja na podršku desničarskih republikanaca u istoj mjeri kao i na glasove vladajućih partija.
Žan-Lik Melanšon, lider krajnje ljevice, rekao je da se Francuska nalazi u kritičnom trenutku i da očekuje još više ljudi na ulicama u odnosu na prethodni protest 19. januara.
Očekuju se protesti u najmanje 200 gradova, a navodno je 11 hiljada policajaca raspoređeno da pokriva demonstracije.
Uoči glavnog protesta u Parizu, veliki odziv je zabilježen u Tuluzu, Marseju i Nici na jugu i Sen Nazeru i Nantu na zapadu. Zbog protesta je došlo do ozbiljnih poremećaja u saobraćaju.
U Parizu rade samo dvije linije metroa, a velike su gužve na stanicama lake željeznice.
Sindikat CGT je saopštio je da bar tri četvrtine radnika u velikoj rafineriji TotalEnergies izašlo na protest.
Iz najveće francuske elektroenergetske kompanije EDF su kazali da je smanjen obim rada zbog štrajka radnika. Jedan od većih sindikata prosvetnih radnika saopštio je da oko 55 odsto nastavnika srednjih škola učestvuje u protestu.
Učenici srednjih škola organizovali su proteste ispred nekih obrazovnih institucija, a studenti su rekli da će zauzeti univerzitet Sciences Po u Parizu u znak podrške štrajkačima.
"Mnogi Francuzi smatraju da je sve teže raditi. Nije da ne žele da rade, već ne žele da rade u ovim uslovima", rekao je politikolog Bruno Palije za BBC.
Vlada je nagovijestila da bi mogla donekle da promijeni detalje predloga zakona, ali da odustajanje od povećanja starosne granice za penzionisanje sa 62 na 64 godine nije opcija.
"Bilo koja vrsta reforme koja će od ljudi tražiti da rade duže biće nepopularna, ali mi smo izabrani na osnovu ove promjene", rekao je Kristofer Vajsberg, poslanik partije predsednika Makrona.
Sa 62 godine, starosna granica za odlazak u penziju u Francuskoj je niža od većine drugih zemalja zapadne Evrope. Italija i Nemačka su krenule ka podizanju zvanične starosne granice za odlazak u penziju na 67 godina.
Starosna granica za penzionisanje u Španiji je 65 godina, a u Velikoj Britaniji 66.
Francuska Vlada upozorila je da se penzioni sistem urušava, zato što se odnos između zaposlenih i penzionera drastično mijenja. Prije pola vijeka razmjera je bila četiri radnika na jednog penzionera, danas je to 1,7 radnik na jednog penzionera.
"Imamo univerzalni sistem i sistem mora da plati sam za sebe. Ako ne, on slabi, a ako slabi, ljudi će u jednom trenutku izgubiti njihove penzije", upozorio je Vajsberg.
Ekonomista profesor Filip Agion rekao je da su reforme neophodne, jer Francuska ima strukturni deficit od oko 13 milijardi EUR i da bi povećanje starosne granice za penziju pomoglo povećanje stope zaposlenosti.
"To će Vladi dati kredibilitet za nova ulaganja u školstvo i bolnički sistem kojima je potrebno poboljšanje, kao i za ulaganja u inovacije i zelenu industrijalizaciju", rekao je Agion za BBC.
