Šesnaest članica NATO je poslalo ukupno oko 1000 vojnika kako bi štitili summit 11. i 12. jula koji će se odvijati samo 151 kilometar od Rusije. Mnoge države takođe šalju napredne sustave protvazdušne odbrane koji baltičkim zemljama nedostaju.
"Bilo bi više nego neodgovorno da naše nebo ne bude nezaštićeno dok stižu Bajden i vođe 40 zemalja", rekao je predsjednik Litvanije Gitanas Nauseda.
Baltičke zemlje Litvanija, Estonija i Letonija, koje su nekada bile pod upravom Moskve a sada su članice NATO i EU, troše preko dva posto BDP-a na odbranu, što je više od većine drugih saveznica.
Međutim, za regiju s otprilike šest miliona stanovnika to nije dovoljno da bi se održavale velike vojske i ulagalo u vlastite borbene mlazne avione ili naprednu protivvazdušne odbranu. Njemačka je rasporedila 12 protivvazdušnih raketnih sistema Patriot, koji se koriste za presretanje balističkih i krstarećih projektila ili borbenih aviona.
Španska je poslala sistem protvazdušne odbrane NASAMS, Francuska šalje haubice Caesar te je s Finskom i Danskom premjestila borbene mlaznjake u Litvaniju, a s Velikom Britanijom osigurala oružje za borbu protiv bespilotnih letilica.
Poljska i Njemačka su poslale specijalne jednice ojačane helikopterima. Druge zemlje šalju opremu radi odbrane od potencijalnih hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih napada. Saveznički napori za vaudšnu sigurnost tokom samita za predsjednika Litvanije znače da NATO treba hitno postaviti stalnu vazdušnu odbranu u baltičkim zemljama.
"Razmišljamo o tome što će se dogoditi nakon što samit završi i sarađivaćemo sa saveznicima kako bismo stvorili rotirajuću silu za neprestanu vazudšnu zaštitu", rekao je Nauseda novinarima.
