Pочеци хришћанства на тлу Црне Горе још су неистражени и предмет спорења у националној историографији. И поред неколико истрајних и приљежних истраживача, који су се озбиљно посветили овој теми, и даље коријени Христове вјере на овим просторима остају прекривени магловитим велом тајни. Шира територија града Подгорице и Зетска равница нека су од најмање истражених, па самим тим и најинтригантнијих подручја Црне Горе, које датирају из периода касне антике. Успостављање римског града Доклеје на ушћу ријеке Зете у Морачу, у првом вијеку наше ере, као и касније откриће његових остатака, дуго су били најзначајнији археолошки споменик на овом простору. Бројни истраживачи који су писали о епохи касне антике и раног средњег вијека заустављали су се на причи о главном граду провинције Превалитане. Чинило се да се са описом античке Дукље исцрпљује историја овога краја. Међутим, околина Подгорице знатно је интересантнија и сложенија од тога. Једно од касноантичких налазишта које постоје у нашем главном граду су Дољани. Још одавно, било је познато да се на том мјесту налази велики црквени комплекс од три базилике, за које се сматра да потичу из IV вијека. Управо на овом мјесту зачеће се историја хришћанске цркве на овим просторима.
Оно што је необично, а везано је за локалитет у Дољанама, је чињеница да су на том мјесту још 1889. године, вршена нека ископавања, о чему смо нашли записе у Државном ариву Црне Горе. Наиме, у јануару те 1889. године, подгорички капетан Лазовић једним дописом извијестио је тадашњег министра унутрашњих дјела, војводу Маша Врбицу, о налазима у Дољанима. Свој извјештај о проналаску почиње: „Овом приликом шаљем Вам један стари натпис који је нађен на развалинама једне старе цркве на врх Дољана и ето како је нађен:
„Ниже Златице под Спасојеву Главицу налази се једна велика развалина, за коју се каже да је то била црква, јер се по остацима који и сад постоје може разазнат и сад олтар и пјевнице. На око цркве налази се гробље с кога су крши давно понешени.“
О проналаску, тадашњи кучки војвода Васо Ивановић, обавијестио је Митрополита Митрофана Бана, а овај му је наредио да се ископани камен врати на своје мјесто и цијели локалитет огради зидом. (МУД, фас. 70, 1889. год, бр. 106.) тек касније у јануару наредне 1889. године о томе ће бити обавијештен и капетан Лазовић, који ће лично посјетити то мјесто и о томе обавијестити војводу Маша Врбицу на Цетињу. Подгорички капетан отишао је и корак даље па је, у покушају да дешифрује нађени натпис, како сам каже, ангажовао „неког Шпадијера те зна талијански.“ Овај је преписао текст са нађеног камена, за којег су претпоставили да је капител неког стуба, уз то понудио је четири рјешења за превод.
Детаљну скицу и покушај превода Шпадијера послао је капетан Лазовић са својим извјештајем на Цетиње. Сама плоча била је 44 цм дуга и претпостављали су да је капител неког стуба. На њој је био урезан натпис за којег господин Шпадијер даје три верзије превода, у зависности од тога како раздвојите слова на њему која су писана сва заједно у шест редова. Од варијанте превода зависи и датирање натписа јер почетна слова могу представљати датум, али он варира од I до VIII вијека наше ере. Оно што је посебно интересантно је да се у двије верзије превода помиње Ваал или Баал, блискоисточно божанство описано у Библији. Ова чињеница наводи нас на закључак да је античка Дукља заиста била космополитски град на једној од најважнијих копнених рута Римског царства. Трећа верзија превода, по којој натпис датира из средине VIII вијека, јесте могућа, али цркве у Дољанима су у то доба биле одавно напуштене и разорене у најезди словенских племена.
Ма како било, сачувана архивска грађа свједочи нам о проналаску вриједног позноантичког локалитета у Дољанима, подно Спасојеве главице. Топоним који је у близини може да указује на то да је сама црква била посвећена светом Спасу, што је претпоставка о којој вриједи размислити. Како се на простору Дољана налазе још двије цркве из ранохришћанског периода, можемо тврдити да је и ова црква била дио већег комплекса и можда епископског сједишта. То упућује на закључак да је овај простор, шире околине Подгорице, у периоду када се хришћанство успостављало као званична религија Римског царства био живо вјерско средиште и жариште Христове науке. О развоју хришћанства на овој територији, у периоду када се гасила антика, а израњао средњи вијек, ми данас мало знамо, те се надамо да смо овим радом помогли његовом бољем разумијевању.
Указујући и износећи на свјетлост дана један инспиративан и занимљив архивски материјал, циљ нам је био да заинтересујемо неке будуће истраживаче да се детаљније посвете проучавању и овог, до сада непознатог локалитета, и уопште овог периода наше историје. На крају свог извјештаја подгорички капетан Јован Лазовић каже да пронађену плочу шаље на Цетиње како би послужила као експонат за Музеј који треба да се отвори у Зетском дому.
Нажалост, током времена плоча из Дољана је изгубљена и више нијесмо у могућности да провјеримо и даље студирамо њен натпис. Једино сазнање о њој је архивски документ који је похрањен у фондовима Државног архива. И у доба кад је пронађена сматрана је великим открићем, а данас би свакако била једна од вриједнијих налаза о историји ових крајева у доба касне антике. Овако, само је још један у низу археолошких бисера које смо расијали небригом о нашој културној прошлости.
