Srpsko javno mnjenje je odavno postalo toliko putinofilno da ruski propagandisti više ne moraju ni da se trude. S druge strane, zvanično viđenje sveta koje propoveda Kremlj ne teži koherenciji, logičnosti, smislenosti ili bar prividu kakve-takve istinoljubivosti. Verbalni projektili koje rafalno ispaljuju na javnost više liče na frontalni napad na zdrav razum i sposobnost rasuđivanja, nego na ozbiljan pokušaj ubeđivanja.
To ne važi samo za manje bitne delove propagandne priče, već i za obrazloženja najvažnijih činova koje preduzima ruska vlast. Otkad je počeo rat Rusije protiv Ukrajine, kremaljski zvaničnici su navodili silesiju različitih razloga za invaziju, nikako da se dogovore zašto ubijaju nevine ljude i ruše gradove po susednoj zemlji.
Ništa tu nije čudno niti neočekivano, diktatorski režim Vladimira Putina zasnovan je na preziru prema ljudskoj sposobnosti da saznaje, uči, istražuje, stvara, prema suštinskoj ljudskoj težnji ka otkrivanju istine. Pa ipak, ponekad apsurdi ruske propagande bivaju odveć radikalni čak i za naše pojmove, iako smo u poslednjih tridesetak godina naviknuti na sve moguće oblike besmislica.
Ruski anđeli protiv zapadnih demona
Evo, recimo, na RT Balkanu ubiše se razni intelektualci, neslobodni mislioci, crkveni velikodostojnici i ostali zaljubljenici u lik i delo sitnog KGB-agenta Vladimira Putina da nas ubede kako je ruska civilizacija nešto sasvim posebno, izuzetno, do sada neviđeno na ovom božjem dunjaluku. I ne samo da je reč o specifičnoj duhovnoj superstrukturi, već je dotična i apsolutno nadmoćna nad zapadnom civilizacijom. Uglavnom, u glavama putinofila sve je krajnje jednostavno, svet je manihejski podeljen na dva dela, na dobro i zlo, svetlost i tamu: Rusija je svetla strana planete, a na Zapadu je sve zlo i naopako. Prema tome, u Ukrajini nije reč o običnom vojnom sukobu, već o ratu između anđela božjih i demona, sinova pogibli.
RT Balkan izdašno citira vrhovnog poznavaoca duhovnih pitanja, patrijarha Ruske pravoslavne crkve Kirila. Veli patrijarh kako je zadatak Zapada bio “da nas ščepaju golim rukama, bez ikakvog rata, da nas zavaraju, uvuku u svoj svet, usade nam svoje vrednosti”. Srećom, rukovodstvo Rusije je na vreme shvatilo kakva opasnost preti ruskom narodu, pa je odlučno krenulo u borbu protiv ove pošasti. Za razliku od merkantilnog Zapada kojem je samo do para, “sveta Rusija, hvala Bogu, čuva hrišćanske vrednosti”.
Zato je ruska borba ne samo pravedna, već takoreći metafizička, što patrijarh lepo objašnjava: “Mi se trenutno ne borimo protiv ljudi, već protiv vladara tame ovoga sveta, protiv duhova zla. Kažem ovo smelo, sa punim uverenjem da je Rusija na strani svetlosti. I to se lako može dokazati, jer Rusija ne teži da postane bogatija, ne želi da zauzme druge zemlje, ne nastoji nikoga da potčini. Rusija jednostavno nastoji da sačuva svoj identitet, svoju veru, svoj sistem vrednosti”.
Sistem rušilačkih vrijednosti
Pa da, logično, kad vojska jedne zemlje izvrši invaziju na drugu zemlju, ubija i ruši sve pred sobom, to radi da bi sačuvala svoj identitet, a ne da bi, daleko bilo zauzela tu zemlju ili da bi je potčinila. Kako sačuvati svoj sistem vrednosti bez masovnih grobnica, popaljenih sela, gradova sravljenih sa zemljom, bez ubijanja dece, žena, staraca, nenaoružanih civila, bez rušenja bolnica, crkava, pozorišta, kulturnih objekata? Ne zna se ko je u istoriji bio uspešniji u tom čuvanju svog sistema vrednosti, bez osvajanja i potčinjavanja drugih zemalja: Džingis-kan, Atila Hunski zvani Bič Božji ili Vladimir Putin?
Kakve li su to hrišćanske vrednosti koje se čuvaju ubijanjem drugih hrišćana, to verovatno samo patrijarh Kiril i njegov šef iz Kremlja znaju. Kakve god bile, te vrednosti nemaju ama baš nikakve veze sa vrednostima koje je propovedao Isus Hrist u jevanđeljima, što nije teško proveriti, dovoljno je otvoriti Novi Zavet na bilo kom mestu. Lako je patrijarhu Kirilu da propoveda ovakve cinične bedastostoće kad se obraća publici koja je već odavno ubeđena da je belo – crno, da je zlo – dobro, te da je najbolja zaštita pravoslavne duhovnosti – atomska bomba.
Reči patrijarha Kirila naširoko citira kolumnista RT Balkana Aleksandar Lukić, tumačeći ih u dobro poznatom manihejskom duhu: “Što se više bogati, zapadni čovek tim više osiromašuje kao ličnost i postaje puko sredstvo održanja takvog sistema. Ruski čovek i ruski svet, sa druge strane, naglasak stavljaju na dušu”, tako Lukić vidi smisao Kirilove propovedi.
Truli Zapad protiv svijeta ravnopravnih
Uvek ista priča: Rusija brine o duši, duhovnim vrednostima, etici, moralu, pevanju i mišljenju, u Rusiji cvetaju umetnost, filozofija, vera i duhovnost, a Zapad je zainteresovan samo za bogaćenje i zato je oronuo, moralno propao i načisto dekadentan. Poznata nam je ta priča još od XIX veka, i tada je bila popularna skaska o “trulom Zapadu” i nadmoćnoj slovenskoj civilizaciji. Samo nikako da nam ovi putinofili objasne zašto Zapad još nije istrulio, kad je već tako sumoran, derutan i nikakav. Počeo je da truli pre jednog i po stoleća, a i dalje daje znake života. A ne objašnjavaju nam ni zašto ruski vojnici pljačkaju sve živo, ako pripadaju civilizaciji koja ne želi da se bogati, već naglasak stavlja na dušu.
U istom duhu piše i kolumnista RT Balkana Vladimir Kršljanin, inače astrofizičar, naučni radnik, pesnik, nekadašnji funkcioner Socijalističke partije Srbije, pomoćnikSlobodana Miloševićaza međunarodne odnose tokom procesa uHaškom tribunalu, počasni profesor Ruskog državnog trgovinsko-ekonomskog univerziteta, predsednik Srpskog odeljenja Međunarodne slovenske akademije nauka, obrazovanja, umetnosti i kulture, te član predsedništva Svetskog saveza slobodnih mislilaca.
Ova renesansna ličnost nam objašnjava kako danas Rusija i Kina “predvode ljudsku civilizaciju, koja je na putu trijumfa nad svojom suprotnošću, oličenoj u nelegitimnoj zločinačkoj oligarhiji koju često zovemo ‘Zapad’”. U toku je stvaranje “Novog sveta” ili “Sveta ravnopravnih”, takoreći jedne drugačije civilizacije. Taj svet u nastajanju “karakterišu duhovno-moralne vrednosti, ljubav i saradnja, dok u anticivilizaciji sve to nema značaja, ili samo predstavlja paravan, a jedini stvarni princip je vlast pomoću zločina i obmane”.
Duhovnost nuklearne pečurke
Sve su to, naravno, ordinarne budalaštine, ali prihvatimo za trenutak da su trbuhozborci Kremlja u pravu, da su njihove reči donekle istinite. Neka je današnja zvanična, Putinova Rusija zaista nadmoćna, humana civilizacija, neka tamo caruju vera, hrišćanstvo, ljubav, poverenja, saradnja i duhovnost. Zašto onda RT Balkan neprestano objavljuje vesti koje to demantuju?
Evo, na primer, Dmitrij Medvedev svako malo preti bacanjem atomskih bombi. Nedavno zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije reče ovako: “Svaki dan isporuke stranog oružja Ukrajinivodi sve bliže ka nuklearnoj apokalipsi”. Dakle, ako se neko usudi da pomogne žrtvi da se odbrani, agresor će toliko da se naljuti zbog ove drskosti da će pokrenuti nuklearni rat i celu planetu preinačiti u radioaktivno prašinu, zajedno sa duhovnošću, hrišćanstvom, humanošću i ostalim uzvišenim vrednostima koje Rusija brani.
Predstavnici nadmoćne ruske duhovnosti neprestano ponavljaju poruku koja glasi: Pustite nas da ubijamo, rušimo, tamanimo i razaramo sve što poželimo, inače ćemo da razvalimo čitav svet tako da na njemu ništa ne ostane. Izem ti takvu duhovnost nuklearne pečurke, možda je bolje okrenuti se onom ozloglašenom zapadnjačkom merkantilizmu, tamo čovek bar ima šanse da preživi.
Roditelje ubijamo, djecu spasavamo
RT Balkan sa ponosom javlja da je zabranjen balet Nurejev, da je opozicioni političar Vladimir Kara-Murza osuđen na 25 godina zatvora, da je Josif Visarionovič Staljin bio divan čovek i pozitivna istorijska ličnost, a nađe se i pokoja dirljiva odbrana kidnapovanja ukrajinske dece. Po rečima portparolke Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marije Zaharove, “reč je o deci beskućnicima koja su ostala bez roditeljskog staranja, pa čak i rodbine. To su deca koja ni na koji način nisu zaštićena i koja su bila u zoni borbenih dejstava, koja su dobila pomoć od ombudsmana za decu u našoj zemlji”.
Ruski zvaničnici zaista ne znaju ni za Boga ni za sramotu. Prvo ruska vojska upadne u Ukrajinu, potom pobije roditelje i sruši im kuće i stanove, na kraju silom deportuje nesrećnu decu u Rusiju – a onda funkcioneri Ruske Federacije to predstave kao humanitarni čin.
Šta li govore vojnici toj deci? Ništa ne brinite, malo ćemo da vam ubijemo tatu i mamu, spalićemo vam dom, a potom ćemo da vas spasimo, jer mi smo perjanice nadmoćne civilizacije i čiste duhovnosti, za razliku od vaših roditelja koji su hteli da se odaju dekadentnim zapadnjačkim vrednostima, pa smo ih zato skratili za glavu. Videćete kako je lepo kod nas, samo duhovno-moralne vrednosti, ljubav i saradnja, pravoslavlje i briga o duši, za razliku od te vaše odvratne zapadnjačke kloake koja sve gleda kroz novac, u kojoj su vam, doduše, tata i mama bili živi, ali sami su krivi što su nas primorali da im upadnemo u kuću i da ih masakriramo.
Nemoguća misija
Treba razumeti ruske propagandiste, nije ni njima lako. Na sebe su preuzeli nemoguć zadatak: predstaviti kao nadmoćnu, humanu, hrišćansku, kulturnu i duhovnu kremaljsku civilizaciju koja ubija, cenzuriše, progoni, zabranjuje, uništava, osvaja i ruši. Režim ogrezao u zločine i prema svom i prema drugim narodima treba reklamirati kao human i čovekoljubiv, kao slobodarsku alternativu liberalnom poretku u kojem ljudska bića imaju najviše šanse da žive životom dostojnim čoveka. Predstaviti siromašnu, zaostalu, represivnu, diktatorsku Rusiju kao alternativu demokratskim zemljama zaista je Sizifov posao.
No dobro, Putinovi propagandisti su to sami izabrali, pa neka se snalaze kako znaju i umeju. Njihova publika je krajnje nezahtevna, to su ljudi koji poriču genocid u Srebrenici, nikad nisu čuli za opsadu Sarajeva, veruju da Rusija daje najveće donacije Srbiji, bliske su im teorije zavera, pogotovo ona koja veli da se čitav svet urotio protiv Srbije. Lako je zadovoljiti takvu publiku, ali ipak treba čuvati i neki dignitet profesije, pa makar ona bila i propagandistička. Ako već obmanjujete i manipulišete, potrudite se malo. Ili neka uredništvo bar povremeno koordiniše priče koje objavljuje, a ne ovako: jedna u klin, druga u ploču. Bruka i sramota, čak i za najgore propagandiste.
