U okviru 37. festivala Grad teatar sinoć je na sceni između crkava u Budvi premijerno izvedena predstava “Radovan III” Dušana Kovačevića u režiji Vita Taufera. Predstava je nastala na 50. godišnjicu pisanja teksta i koprodukcija je Grada teatra i Narodnog pozorišta Sombor čija saradnja traje, kako su podjsetili iz budvanskog festivala, već trideset godina na obostrano zadovoljstvo, kako zaposlenih obije ustanove, tako i publike.
Premijeri je prisustvovao pisac čuvenog komada Dušan Kovačević koji nije krio zadovoljstvo načinom na koji je tekst pročitan i prikazan u novoj pozorišnoj verziji.
Taufer je nakon premijere kazao da su na njoj radili nekoliko mjeseci te da su htjeli pokazati koliko je tekst aktuelan i danas.
“Mislim da smo uspjeli napraviti to što smo htjeli. Kada smo krenuli sa radom htio sam pokazati koliko je taj tekst aktuelan dan danas, možda i više nego što je bio kada je napisan prije 50 godina. Ipak se približavamo toj kataklizmi i sveopštoj apokalipsi, sve nam je bliže i bliže. Svaka publika mi je izazovna i draga. Nije mi bila veća odgovornost zbog toga što je Dušan Kovačević bio u publici, ali ću ga pitati za utiske”, kazao je Taufer čija je ovo druga režija za Grad teatar od 1989. godine.
Glumac Ninoslav Đorđević koji tumači Radovana Trećeg imao je težak zadatak s obzirom na to da je publika imala velika očekivanja.
“Predstava sa Zoranom Radmilovićem u glavnoj ulozi je ipak vrlo jako utisnuta slika u svijesti i kulturnom obrascu. Čak sam i ja kao dijete znao Radovanov tekst napamet i bilo je potrebno da i sam izbacim iz sebe Zoranove melodije, intonacije, govorne radnje i slično”, iskren je Đorđević.
Kaže da se koncept predstave generalno razlikuje i da od početka rada nije bio opterećen očekivanjima.
“To me u tom trenutku nije zanimalo već me zanimalo hoćemo li napraviti predstavu koja ima neku vrijednost nezavisno od teksta. Za mene je komad iznenađujuće bio bez ikakvih anahronizama. U Vitovoj percepciji on dobija jednu veoma zloslutnu notu jer ta sredina u kojoj živi Radovan i čiji je on protagonista jeste sredina fizičkog i verbalnog nasilja koje rađa dalje nasilje i nesreću. Na kraju krajeva, što bi rekao Duško u podnaslovu, samoizdaja. Samoizdaja sebe kao ljudskog bića, oca i muža. Generalno kao čovjeka”, istakao je Đorđević.
Lik Rumenke tumačila je glumica Biljana Keskenović koja je kazala da je prvi put igrala pred Dušanom Kovačevićem.
“Kultni komad, nema šta da se priča. Ovo je potpuno drugačije viđenje, čitanje i koncept od onog od prije 50 godina. Što se tiče konkretno mog lika, Rumenka je uvijek bila u zapećku. U ovom konceptu ona je nekako ravnopravni partner Radovanu, jednako tako gramziva, jaka i željna uspjeha. Čini mi se da smo izvukli maksimum od te uloge i ličnosam vrlo zadovoljna”, poručila je ona.
Budvaninu Lazaru Nikoliću ovo je bilo prvo igranje na festivalu Grad teatar.
“Imao sam veliku želju kada sam upisao Fakultet dramskih umjetnosti da nekada zaigram ovdje. Kao dijete sam pratio Grad teatar i bio na mnogim predstavama, uvijek mi je to bio neki doživljaj i evo, ispunila mi se želja. Publika jeste bila malo navijački nastrojena s obzirom da je ovo moj grad, ali je bila i veća odgovornost. Mislim da su ljudi prepoznali kvalitet i da nisu laki što se tiče kritike pa očekujem i neke komentare koji mi možda neće biti prijatni”, kazao je Nikolić.
Dramaturgiju predstave potpisuje Vesna Radovanović, za scenografiju je zadužen Lazar Bodroža, kostimografiju Biljana Grgur. Originalnu muziku za predstavu komponovali su braća Robert Pešut Manjifiko i Aleksandar Pešut Shatz. Lektor je dr Dejan Sredojević. Inspicijent je Zoran Vučković, a sufler Ninoslav Vranić.
U predstavi igraju: Ninoslav Đorđević (Radovan III), Biljana Keskenović (Rumenka), Marija Maša Labudović (Georgina), Danica Grubački (Katica), Srđan Aleksić (Stanislav), Nemanja Bakić (Jelenče), Lazar Nikolić (Kelner), Pavle Popović (Vasilije) i Dejan Pletikosić, Vladimir Broćilović, Igor Pekanović, Dejan Vuković, Andrej Todorović (Vilotići).
Predstava je na programskom repertoaru Grada teatra večeras, sjutra i preksjutra.
