Ubistvo Brisa Tatona koje je počinjeno pre četiri ipo godine očigledno nije bio dovoljno dobar razlog da se huliganima zabrani ulazak na sportske priredbe.
Poslednji incident na stadionu Partizana, kada je vođa navijača Miloš Radisavljević, poznatiji pod nadimkom Kimi, strgnuo kapitensku traku sa ruke fudbaleru Marku Šćepoviću, govori ko vodi glavnu reč u srpskim klubovima kada je red na stadionu u pitanju. Istovremeno, incident na stadionu Partizana ukazuje koliko su državne institucije stvarno zainteresovane da kazne sve one koji decenijama nastoje da sporstke priredbe izvrgnu ruglu i pretvore u masovne nerede.Primitivci, emotivci i ostali: Nakon javnog poniženja pred publikom i ćutanja čelnika kluba o nasilju koje je vodja navijača počinio nad kapitenom Partizana oglasio se Branko Ružić, narodni poslanik, potpredsednik SPS-a i potpredsednik Partizana. On tvrdi da ima dobar odnos sa „grobarima“ i naglašava da treba pažljivo razlikovati iskrene navijače od onih drugih navijača koji na tribini traže materijalnu egzistenciju.
"Mislim da Kimi iskreno voli Partizan i da sa njim može da se priča, kako do ovakvih situacija više ne bi dolazilo", konstatovao je Ružić.
Kao što je poznato, već pominjani Kimi je na međunarodnoj utakmici Partizana protiv bugarskog Ludogoreca preskočio zaštitnu ogradu i upao na teren bez reakcije nadležnih: redara i policije pa se obračunao sa kapitenom koji je, po njegovoj oceni, loše igrao. Ovoga puta kapiten Partizana je dobro prošao, jer je ostao samo bez kapitenske trake. Šta je moglo da se desi da je Kimi bio neraspoložen i da ne voli Partizan, kako su se osećali roditelji Šćepovića kada su gledali incident, a kako ljubitelji fudbala na tribinama kada su videli da sa kapitenom može da se obračuna svako ko preskoči ogradu. Ko štiti gledaoce u slučaju nereda ako igrače "štiti" vođa navijača? Možda zakon, koji se inače - ne primenjuje!?Za preskakanje ograde i neovlašćeni ulazak na teren srpski zakon propisuje kaznu i do 60 dana zatvora, Kimi je već u više navrata boravio u zatvoru, a poslednji je bio 16 meseci zbog pretnji novinarki Brankici Stanković.
Ružić kaže da nije normalno da navijači uleću u teren ili preskaču ogradu i silaze na stazu. "Međutim, neki od njih koketiraju sa određenim političarima, pa im je očigledno sve dozvoljeno", tvrdi Ružić, ne videći vlastitu ulogu političara u svemu tome.
Inače, sprega izmedju političara, klubova i navijača traje decenijama: prvi vole da sede u upravama klubova, drugi se nadaju finansijskoj koristi, a treći se koriste, po potrebi, za neke akcije i van sportskih priredbi. Na primer, navijači su učestvovali na demonstracijama u Beogradu februara 2008. godine - koje su bile protiv proglašenja samostalnosti Kosova - kada je polupano pola Beograda, zapaljena SAD ambasada i mnoge druge ambasade zapadnih zemalja oštećene.
"Prijatelji kluba": Zašto Radisavljević nije odmah uhapšen nakon što je počinio incident policija nije odgovorila, jer već šest dana ispituje šta se dogodilo iako se sve jasno vidi na snimku. Taj snimak je danima po nekoliko puta emitovan u udarnim informativnim emisijama na svim televizijama.
Da zlo bude veće, fudbalski klub Partizan se nije potrudio ni da zaštiti svog kapitena. Albert Nađ, sportski direktor Partizana, ustvrdio je da se ne plaši ničega, ali je odbio da komentariše incident. Zatim je u prostorijama Partizana organizovana je konferencija za novinare. Na njoj je preplašeni Šćepović u prisustvu već čuvenog Kimija Radisavljevića saopštio da mu je traku dao, eto, dobrovoljno jer je, kako kaže, "osetio potrebu da je preda"; naglasio je kapiten i da su njih dvojica prijatelji jer su „navijači dvanaesti igrač“. I Kimi je tvrdio da je traku dobio od kapitena iako se na snimcima vidi drugačije.
Zbog toga što navijači uređuju politiku klubova i zavode red, igrači se osećaju nesigurno i mladi fudbaleri iz Srbije sve češće odlaze van zemlje. Prema istraživanju koje su protekle sedmice objavili mediji, a pozivajući se na Sindikat fudbalera Srbije, čak 90 odsto srpskih fudbalera je reklo da bi pre igrali - u Albaniji nego u Srbiji!
Ponavljajući ovaj podatak kriminolog Zlatko Nikolić iz Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja kaže da je poslednji incident zločin prema igraču koji je napadnut i ne sme da pisne.
"On je rob jednom siledžiji, kojeg podržava uprava kluba, a upravo bi uprava kluba trebalo da odgovara za lošu organizaciju utakmice. To se ne dešava jer političari sede u njoj", istakao je Nikolić.
Prazna obećanja: U danima kada je Taton preminuo, izjave ondašnjih čelnika države upućivale su na to da će se huliganima stati na put.
Obećavali su konačan obračun sa nasiljem u sportu, zabranu okupljanja nekih navijačkih grupa, a tužilaštvo zapretilo da će zabraniti organizovani odlazak na utakmice navijačima Partizana, Zvezde i Rada. Sve je ostalo na pretnjama. Huligani koji su učestvovali u ubistvu Tatona osuđeni su od četiri do 15 godina, medjutim, Tatonovi roditelji traže odštetu od 300 hiljada eura zbog pretpljenih duševnih bolova, ali i toga što policija nije uradila ništa da spreči tragediju. Novo ročište je zakazano za 4. septembar.
Sociolog sporta Dragan Koković je još 2009. godine upozorio da se pitanje nasilja ne može rešiti na brzinu. Njegova izjava je ponovo aktuelna jer zakon se ne primenjuje, a borba protiv nasilja počinje kada se nasilje dogodi.
„Sada traje jedna kampanja, a nagore je u kampanjama donositi ishitrene odluke. Sigurno je da svaku vrstu ekstremizma treba zabraniti. Bojim se da je zabrana kontraproduktivna. Oni vode kampanju kada se nešto desi; nije potrebno da se donese neki novi zakon, da se pooštri, dovoljno je da se onaj prvi zakon, koji je donet, poštuje“, rekao je Koković još pre četiri godine.
U februaru ove godine predsednik UEFA Mišel Platini uputio je pismo premijeru Srbije Ivici Dačiću u kojem traži da se u najkraćem roku reši problem nasilja na fudbalskim utakmicama, jer ovu organizaciju kako su naveli: "Zabrinjava neprihvatljiv nivo nasilja i nereda koji se dogadjaju na fudbalskim utakmicama koji uključiju i timove iz Srbije". Zatim je Dačić upozoren da budućnost srpskog fudbala zavisi od rešenja tog pitanja.
Pošto rešenje nije viđeno u junu, Dačića je posetio predsednik FIFE Jozef Blater koji je sa premijerom pričao opet o suzbijanju nasilja na stadionima, a Dačić je tada čvrsto obećao da će se efekti u borbi protiv nasilja videti za nekoliko meseci.
Bez izlaza: Dva meseca nakon te posete usledio je poslednji incident, ali normalizacija stranja na stadionima se i dalje ne nazire.
Nekadašnji slavni fudbaleri Partizana Ivan Golac, Lazar Radović i golman Milutin Šoškić uzrok problema vide u poremećenom sistemu vrednosti u društvu, a za rešenje problema - ne iskazuju optimizam. Oni kažu da su ih navijači bodrili i kada su gubili i da se volela država i klub. Aludirajući na to kako je nekadašnja britanska premijerka Margaret Tačer rešila taj problem u svojoj zemlji, Šoškić je duhovito prokomentarisao: "Očigledno je da neko u suknji mora da donese rešenje, pošto su ovi u pantalonama dokazali da to nisu u stanju", rekao je Šoškić.
Govoreći o ličnom utisku da se treneri udvaraju igračima, a igrači navijačima Lazar Lazo Radović kaže: "Ne možemo se nadati da će u fudbalu biti bolje dok ne promenimo stanje u društvu. Kao da smo u začaranom trouglu".Sećajući se da navijačima nekad nije bilo dozvoljeno da uđu u klupske prostorije, ali da su se poštovali Golac ocenjuje da se zna ko je i zašto stvarao ovakve navijačke grupe.
"Oni koji donose zakone ne mogu da budu u sprezi sa njima, zato su posledice veoma ozbiljne. Jasno je da su krivi i klubovi, nikada neće rešiti problem zbog veza ili sprega u sistemu. Ovo što se radi je borba sa vetrenjačama", smatra Golac.
Violeta CVEJIĆ
