Zbilo se to krajem 1953. godine kada se grupica mlađanih, zaistinu nadarenih i nadahnutih titogradskih momaka, spontano dogovorila da formiraju maleni džez orkestar.
Za „inicijalnu kapislu“ poslužila su dva veoma podsticajna motiva. Tačnije, dva kultna, tada planetarno popularna zabavno-muzička američka filma: „Bal na vodi“, sa čuvenim orkestrom Harija Džejmsa i bajkovitom ljepoticom, olimpijskom šampionkom u plivanju Ester Vilijams. Drugi je „Mladić s trubom“ kojeg je glumio (i u svirci sjajno „fingirao“) atletski građeni, vječito harizmatični maestro filmske umjetnosti – Kirk Daglas.
Eto, to je povod i inspiracija. Sve ostalo je decenijsko trajanje Džez orkestra „Dinamo“ čiji su čelnici i osnivači bili braća Kuslev – vrsni trubač Šandor i još bolji harmonikaš Leo. Njih dvojica, sa gitaristima Duškom Laličićem i Žikom Zlokolicom, i saksofonistom Osmanom Pokrklićem, bili su prva generacija i postava „Dinama“. Nešto kasnije, nakon Leovog odlaska za predstavnika JAT-a u Njemačkoj, pridružio im se majstor harmonike Splićanin (titogradski zet) Tomo Bašić. Povremeno u „Dinamu“, kao samouki, ali talentovani amateri, nastupali su i dva poznata titogradska profesionalna muzičara, klavirista Brano Dragićević i trubač Rajo Bošković. Bio je tu i nadareni ritmičar - bubnjar Asim - Asko Begović.
Od Tise do Meksika: Decenije, naročito kad (su)minu tri ili četiri, a kamoli punih šest – naravno da „čine svoje“. Samo oni koji su duboko zašli u osmu ili devetu deceniju mogu, da pamte taj divni „Dinamo“, njihove nastupe na koncertima i, ponajviše, igrankama u sali Gimnazije ili na terasi prostrane, svake ljetnje večeri dupke pune (nažalost poodavno „pokojne“) terase Hotela „Crna Gora“. Uz tada znane, milozvučne jugo-šlagere: „Bregovi su ostali za nama“, „Sve moje jeseni su tužne“, „Eden baknež“, „Čamac na Tisi“… strani repertoar je, ipak, bio dominantan. Možda i neki mlađi, upućeni, znaju za špansku „Besame mucho”, meksičku “Mama Juanita”, francusku „Domino“, zatim „American Patrol“, „Tico-tico“, prekrasnu melodiju iz filma „Čarobnjak iz Oza“ – „Over the Rainbow“ i još pregršt melodija s one strane Atlantika.
Plešite sa nama: Tokom druge polovine pedesetih i čitavu narednu deceniju, „Dinamovci“ su imali na repertoaru veliki potpuri italijanskih kompozicija: „Arrivederci Roma“, „Violino tzigano”, Modunjov „Volare“, „Una lacrima sul viso“, i td… A sve to zahvaljujući italijanskoj, decenijski trajućoj emisiji „Ballate con noi“. Neke pobjedničke, pa i mnoge druge pjesme sa festivala u San Remu, mladi Titograđani su, već sjutradan naveče, mogli da da slušaju i uz nju plešu na igrankama „Dinama“. Elem, braća Leo i Šandor Kuslev i izuzetno muzikalni gitaristi Mujko Lončarević i Žika Zlokolica „na sluh“ su „skidali“ melodije, sljedećeg jutra učili i repetirali, da bi ih naveče, na oduševljenje publike i plesača – izvrsno svirali.
Aplauz za ples: Pored njih, prilikom plesa na velikoj terasi Hotela „Crna Gora“ publika je nerijetko upućivala aplauze elegantnom plesačkom paru – danas penzionerima: akademiku Sretenu Peroviću i tada ponajboljoj maturantkinji Gimnazije, uvijek gospodstvenoj Vesni Stijović.
Ubrzo nakon „Dinama“, diljem Crne Gore, posebice u Kotoru, Nikšiću, na Cetinju i u (tadašnjem) Ivangradu, osnivaju se muzičke pop, rok i slične grupe, a tradiciju prvog titogradsko-podgoričkog orkestra nastavili su „Entuzijasti“ (budući „Makadam“) koji su godinama mnogo značili, i bezmalo zračili na čitavoj jugoslovenskoj sceni moderne plesne muzike.
Eto, to bi bio mali muzički vremeplov o prvim poslijeratnim zvucima lakih nota u nas.
