To je knjiga koja „na ubjedljiv način priča priču o vremenu u kojem živimo“.
- Pre, u realnosti Titovog socijalizma i Miloševićevog nacionalizma, slobode nije bilo ni kao mogućnosti, ali sada je mogućnost tu, a ne aktuelizuje se. Zašto? Jer zahteva odgovornost. A naši ljudi su se tokom prethodnih decenija odvikli od odgovornosti. Jer živeti izgleda lakše ako je odgovornost ustupljena nekome ili nečemu drugom, trećem, prvom koji izgleda kao da odgovornost hoće i preuzima. Ali tu onda više nema slobode. Onog trenutka kad si prepustio odgovornost iz svojih ruku, iz svoje svesti i savesti, izgubio si slobodu. Jer samo odgovoran čovek može biti slobodan. Ako neko nije slobodan, o njegovoj se odgovornosti nema šta reći. A u Srbiji danas ovo je najuočljivije. Jer se ništa drugo ne događa u Srbiji, samo to, samo je odsustvo i izigravanje odgovornosti na delu, eksplicitno ili implicitno, svuda: u vestima dana, u međusobnim razgovorima, u svim sektorima i na svim nivoima: odgovornost koje nema, koja mora da se restituiše, inače nam nema opstanka. Odgovornost se ne prihvata ni za prošla dela i događaje, niti davnija niti nedavna, jednako kao ni za sadašnja dela i događaje, kao ni za dela i događaje koji nam slede. Književnost koja se na neki način, bilo kakav, neposredno i posredno, ne bavi ovim problemom, temeljnim, prioritetnim – pitanjem života i smrti za savremenu Srbiju – samim tim kao i da svojom voljom pripada književnosti neke druge Srbije, a ne ove u kojoj živimo od dve hiljadite godine do danas, i sutra – odlomak je iz teksta „Kanon slobode“ objavljenog u Ugričićevoj knjizi „Život je inostranstvo“.
U njegovoj kratkoj biografiji navodi se da je rođen 1961. godine u Jugoslaviji i dodaje „Jugoslavija je lepa zemlja. Šteta što ne postoji.“ Pisac, filozof, konceptualni umjetnik, bibliotekar, astronom, terorista. Autor deset knjiga (romani, priče, eseji, teorijski tekstovi). Kažu za njega da je jedan od rijetkih savremenih srpskih književnika koji poetički i angažmanom konstantno pruža otpor kulturi inercije, populizma, konformizma, podaništva i poretku koji se zasniva na poricanju zločina i bjekstvu od odgovornosti. Upravnik Narodne biblioteke Srbije bio je, kažu, od 2001. do 2012. godine. Kažu za njega da je prvi disident postđinđićeve ere u Srbiji: „Optužen sam da podržavam terorizam i smenjen sam sa mesta upravnika Narodne bibioteke Srbije, jer sam podržao pravo da čitamo slobodno od svakog unapred nametnutog tumačenja, od svake pretnje, od svake unapred nametnute istine. Podržao sam pravo svakog od vas da mislite svojom glavom.“ Piše na jeziku, koji, kaže, ima sedam imena. Sreten živi u Beogradu. Ali tvrdi, zagonetno, da živi u inostranstvu: „Život je inostranstvo. Umetnost je domovina.“
Uz ovaj naslov, OKF-a sa Cetinja je u okviru izdavačke djelatnosti nedavno objavila i roman „Dvadeset i prvi: Knjiga fanatizma“ makedonskog pisca Tomislava Osmanlija.
