„Poslije samo 30 odsto iskopavanja, već imamo 200 fosilnih ostataka, a preostaju nam još dvije do tri godine rada. Nadamo se da ćemo naći lobanju, ili bar njen dio“, kaže Hose Luis Karbaljido, istraživač u Nacionalnom naučno-istraživačkom savjetu i šef tima koji je prije tri godine otkrio ostatke tog sauropoda.
Od prošlog vikenda, posjetioci muzeja u Trelevu, 260 kilometara od mjesta Fleča gde su otkrivene fosilizovane kosti dinosaura, može da vidi koliko su one impozantne.
Butna kost dugačka 2,4 metra, prečnika stabla drveta, naročito privlači radoznale koji se slikaju kraj nje.
Životinja s dugim vratom i repom trebalo bi da je bila dugačka 40 metara, kažu stručnjaci.
„Mi radimo sporo, zanatski“, kaže jedan od istraživača, dodajući da to podrazumijeva korišćenje samo špahtli, metlica i četki, bez sonara i druge moderne tehnologije.
Paleontolozi planiraju da nastave rad u septembru, kada na južnu hemisferu stigne proljeće. Paleontolog Alehandro Otero kaže da iz glave dinosaura imaju samo jedan ostatak – zub. Vrat još nemaju, ali imaju dio kosti repa. On računa da je lobanja bila dugačka bar metar.
Na istom mjestu, nedaleko od ostataka sedam biljoždera, nađeno je 70 zuba dinosaura-mesoždera, kao i fosilizovana stabla i lišće.
„To će nam omogućiti da rekonstruišemo životnu sredinu i eko-sistem u kojem su dinosauri živjeli“, navodi Otero i dodaje da je to „srećno iznenađenje“.
Za prehranu biljoždera od 80 tona bila je neophodna bujna vegetacija koja brzo raste, kaže Otero i ukazuje da je Patagonija sada ogromna pustinjska ravnica između Anda i Atlantika.
„Fosili su nađeni na tri dubine, a svaki nivo odgovara jednom vremenu. Jasno da oni nisu uginuli svi zajedno, već u razmacima od nekoliko mjeseci ili godina“, ističe Hose Luis Karbaljido.
A zašto su dinosauri tu uginuli, nije jasno. Pretpostavke su različite: to im je bilo „groblje“, jer postoje samo kosti odraslih i bolesnih sauropoda koji su se možda osamili, ili su se možda zbog težine zaglibili u mekom tlu.
Kada se kosti iskopaju, javlja se pitanje prevoza – čekaju se građevinski kran i kamion, a iskopine se do muzeja u Trelevu prevoze u izlivenom gipsanom „sarkofagu“.
Najveći dinosaur na svijetu još nije „kršten“, a ponijeće ime porodice Mejo, na čijem je imanju pronađen.
rts.rs
Komentari (0)
Želite da podijelite Vaše mišljenje sa čitaocima? Napišite komentar i započnite diskusiju.
