U proteklih mesec dana u Srbiji je štrajkovao ko je stigao - čak i kafedžije koji su se žalili na česte inspekcijeske kontrole poslovanja koje im rasteruju goste. Zbog smanjanja plata prosvetari su održali jednodnevni štrajk upozorenja, zdravstveni radnici će to činiti jednom nedeljno, advokati već mesec i po dana ne rade jer traže vraćanje poreza na stari obračun i povratak poslova koji su im oduzeli notari. Radnici preduzeća u restrukturiranju ponovo blokiraju puteve, ratni veterani se samopovredjuju zbog neoverenih zdravstvenih knjižica....
Ko je kriv za lošu ekonomsku situaciju u Srbiju i da li će javni sektor i penzioneri podneti sav teret krize?
Bivša vlast za sve to optužuje sadašnju jer je - nesposobna; sadašnja vlast tvrdi da su ekonomiju pojeli krediti i kamate koje su podigli - oni bivši. Ekonomisti već deceniju govore o neophodnosti sveopštih reformi, ali prvo se morati krenuti od reforme države.
U takvim okolnostima stigla je delegacija Međunarodnog moneteranog fonda koja će dve sedmice ispitivati šta je urađeno, šta Srbija namerava da se uradi i da li je zaslužila da joj se odobri milijarda eura koja se neće trošiti već će služiti za ne-daj-bože situaciju.
Poreske poruke: Poreska uprava ne može da naplati 3,5 milijarde evra dugova od firmi koje su u stečaju, izbrisane iz registra ili u likvidaciji. Zbog nemoći da uteraju novac u budžet i uspostavi bolji sistem kontrole i naplate na čelo poreske uprave postavljen je čovek iz Bezbednosno informativne agencije.
Rezultat njegovog rada je objava spiska najvećih dužnika medju kojima su i bivši finansijeri Demokartske stranke, ali i sadašnji medijski promoter SNS-a Pink imperija Željka Mitrovića. Reagovao je i premijer rekavši da je Mitrović u ovoj godini platio više poreza nego za vreme vladavine DS-a, a zatim je direktor Poreske uprave gostovao u emisiji TV Pink i nije pričao o poreskim dužnicima.
Međutim, veliki ekonomski problem Srbije nisu tajkuni, za koje premijer kaže da im je naplatio sve što je mogao, već javni sektor iz kojeg u naredne tri godine treba da bude otušteno oko 95 hiljada ljudi.U Srbiji je najveći poslodavac država koja je glomazna, troma i skupa. Prema rečima ministarke državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički u javnom sektoru radi oko 760 hiljada ljudi, dok u državnoj upravi ima oko 28 hiljada zaposlenih.Iako nema preciznih podataka kako se došlo do viška od 95 hiljada zaposlenih u javnom sektoru, zanimljivo je da je jula ove godine obelodanjeno da je bivši ministar finansijaLazar Krstić dao ostavku i zbog nespremnosti vlade da otpusti 160 hiljada ljudi iz javnog sektora.Pored zalaganja za reformu javnog sektora ministarka Udovički kaže da se mora preurediti cela država kao I da nema onoliko viška zaposlenih koliko se misli, te da su od viška zaposlenih bitnije njihove kvalifikacije i stručnost. "Mi moramo da napravimo prostor za nove poslove, za moderniju državu", rekla je Udovički i zaključila da će se prvo pozabaviti ugovorima gde je neko doveo prijatelje i rodjake koji se ne pojavljuju na poslu.
Direktorske plate i gubici: Javnu kritiku da se mora prvo reformisati država više od deset godina ponavlja dr Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. On kaže da političari stalno govore ono što narod voli da čuje, a država liči na stambenu zgradu u kojoj će u jednom momentu samo jedan stanar plaćati centralno grejanje.
"Ovde su stranke politička preduzeća koja se bave političkom proizvodnjom. Stvorena je politička oligarhija. Ovaj sisitem ima pogrešan metabolizam i on može da se hrani samo kao aždaja spoljnim zaduživanjem", rekao je Zec. Prema podacima Narodne banke Srbije spoljni dug Srbije u avgustu je bio 26,8 milijardi evra što je za 835 miliona evra više nego u julu mesecu. Prema podacima ministarstva finansija javni dug u septembru bio je 22, 11 milijardi evra što je 66,8 odsto BDP-a. Među najvećim gubitašima u Srbiji su neka javna preduzeća poput Srbijagasa, međutim, plate direktora te firme su u suprotnosti sa učinkom preduzeća. Prema zvaničnim podacima direktor Srbijagasa Dušan Bajatović sa platom i prinadležnostima iz Nadzornih odbora Jugorosgasa, Južnog toka i Podzemnog skladišta gasa Banatski dvor prima oko 30 hiljada eura mesečno. Takve prihodeBajatović je pravdao menadžerskim sposobnostima bez obzira na činjenicu da je gubitak Srbijagasa oko 1,2 milijarde evra i što nije uplaćen novac u budžet.Predsednik Fiskalnog saveta profesor dr Pavle Petrović kaže da Srbijagas pojede za četiri-pet godina jedan Telekom, ali i da preduzeće Elektroprivrede Srbije (EPS) praktično primjer -Srbijagasa u nastajanju!
EPS ima 600 direktora, a potrebno mu je - oko sto rukovodilaca. EPS je u maju ove godine objavio da zbog krađe struje gubi oko 80 miliona eura godišnje, ali je prošlu godinu završilo u plusu sa oko 190 miliona evra. Međutim, EPS je monopolista na srpskom tržištu pa se postavlja pitanje - šta će raditi svi ti zaposleni kada EPS u narednoj godini izgubi monopol?
Gubitak NBS: Ono što je proteklih dana izavalo veliku pažnju je i gubitak Narodne banke Srbije za proteklu godinu od oko 400 miliona eura.
NBS je saopštila da je u 2013. godini i Švajcarska centralna banka imala minus od 10,4 milijarde dolara i da munis nije ništa neobično a guvernerka Jorgovanka Tabaković smatra da je gubitak NBS „nije toliko bitan za dalje poslovanje“.
Prof dr Ljubomir Madžar je objasnio da gubitak NBS predstavlja cenu vođenja monetarne politike odnosno načina da se koči inflacija. On je objasnio da NBS povlači dinare sa tržišta da ne bi pravili pritisak na inflaciju i da banke viškove dinara plasiraju u vrednosne papire NBS. One tako kreditiraju NBS, a NBS za uzvrat mora da im plati pristojnu kamatu....
Iako se NBS hvali najnižom inflacijom u poslednjih 50 godina, pravo je pitanje kada će građani osetiti te dobre učinke NBS kada stanovnici plaćaju veće kreditne rate. Jer, krediti su indeksirani u evrima, a rate se otplaćuju u dinarima i banke zaradjuju na kursnim razlikama.
Kako je moguće da NBS vodi dobru politiku, a novčanik stanovništva je svakog meseca sve prazniji, odnosno potrošačka korpa je sve skuplja. Pažnju u javnosti je privukla i cifra da guvernerka ima platu pet hiljada evra, dok je za srednji sloj u koji spadaju i lekari i profesori san plata od hiljadu evra.
Žrtva i investicije: Najavljene reforme - iako bolne, zbog smanjenja plata i penzija na tri godine – građani Srbije su komenatrisali pozitivno i najčešće mislili da one neće pogoditi baš njih. Sada promene prevashodno pogađaju bužetske korisnike i nema pozitivnih pomaka, makar u smislu dovlačenja stranih investitora za kojima vapi privreda niti povećavaju broj zaposlenih u privatnom sektoru što je bio cilj kada su one predstavljane.
Sa druge strane, žrtvu podnose oni koji imaju najmanje: penzioneri i srednji sloj koji preti da nestane. Na sve to ministar finansija Dušan Vujović kaže: "Žrtvu treba tretirati kao investiciju", a premijer Aleksandar Vučić je najavio da će u januaru razmišljati o rekonstrukciji vlade koja je formirana proletos.
Ako se to zaista i dogodi, Srbija opet ulazi u stranački igrokaz - ko će dobiti koje ministarstvo odnosno da li će budući ministri nastaviti sa reformama gde su stali njihovi prethodnici...
Violeta CVEJIĆ
