Premijer Duško Marković nije dugo čekao da povuče domaćinski potez: od očiglednog viška novca, Vlada će u maju platiti 70 miliona, odnosno prvu ratu, za nešto više od 40 odsto akcija EPCG koje su vlasništvo italijanske kompanije A2A. Rebalansom je predviđen i nastavak akcije spašavanja Montenegro Airlines-a (MA) i Crnogorske plovidbe vrijedan 6,5 miliona eura, te reforma javne uprave, zdravstva, kao i pola miliona eura za Nacionalnu turističku organizaciju (NTO).
Prvi put u crnogorskoj istoriji se desilo da će država pod svoje okrilje vratiti dragocjeni resurs koji stvara profit i temelj je energetske stabilnosti. Za pohvalu je i povećanje budžeta NTO. Da podsjetimo, do sada se, uglavnom, nemilice rasprodavalo.
Za prva dva mjeseca prihodi veći 26 miliona: Ovakav potez premijera Markovića nije iznenađenje. Vlada je na početku svog mandata postavila temelje ekonomske politike koje podrazumijevaju rigorozne mjere štednje, strogu poresku disciplinu i bolju naplatu prihoda. Sve to je, mahom, obilato omogućila veća stopa PDV-a.
Projekcija da će na kraju godine biti veći prihodi za 57 miliona eura je konzervativna, budući da je u prva dva mjeseca, koji su inače fiskalno najslabiji, prihod centralnog budžeta bio veći za 26,1 miliona eura u odnosu na isti period prošle godine. Reklo bi se odličan početak poreske godine.
Iz Vlade je objašnjeno da su izmjene budžeta uslijedile kao rezultat efikasne naplate prihoda i dobrih rezultata ekonomske politike Vlade u prethodnoj godini te jačanja makroekonomske stabilnosti.
Vlada je, kao što se vidi, iz dobrih razloga procijenila da ove činjenice, uz pozitivan odnos finansijskih tržišta prema Crnoj Gori, treba iskoristiti za refinansiranje duga po povoljnijim uslovima.
Šta predviđa rebalans: Prema rebalansu budžeta, izvorni prihodi povećani su za 57 miliona eura, a rashodi za 82 miliona, pa ukupan ukupan iznos budžeta iznosi 2,086 milijardi eura.
Deficit budžeta je projektovan na 139,14 miliona eura odnosno 3,16 odsto procijenjenog BDP-a.
Zbog veće stope PDV-a, povećani su prihodi od poreza na dodatu vrijednost za 10 miliona, poreza na dobit za dva miliona eura i poreza na međunarodnu trgovinu i transakcije za 1,6 miliona, dok je prihod od poreza na nepokretnosti niži za 1,6 miliona.
Porez na dohodak je niži za 13 miliona eura dok se doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje povećavaju za 11 miliona eura. Rebalansom se očekuje povećanje prihoda od donacija za četiri miliona eura i prihoda od kapitala za 43 miliona eura. Kapitalni budžet, sa ciljem podrške zdravstvu, uvećan je za milion eura za gradnju Klinike za mentalno zdravlje Kliničko-bolničkog centra Crne Gore.
Put opcija: Svakako, najvažnija stavka rebalansa budžeta je otkup dijela akcija EPCG od italijanske kompanije A2A. Akcionarskim ugovorom je, između ostalog, definisano da država može, po pravu preče kupovine, da otkupi udio A2A za 250 miliona eura u sedam godišnjih rata počev od 1. maja 2018. godine.
Ljetošnjim aktiviranjem put opcije zvanično je počeo proces izlaska A2A iz vlasničkih i upravljačkih struktura EPCG. Italijanska kompanija je 2009. godine manjinski paket akcija i pravo na upravljanje platila 436 miliona eura, a sada, shodno potpisanim aneksima, može da proda državi svoj udio za 250 miliona eura u sedam godišnjih rata.
Iz Vlade je najavljeno da će se tražiti novi strateški partner za EPCG, ali budući na sjajne perfomanse i 230 miliona eura na računima državne energetske kompanije, tako nešto apsolutno nije potrebno.
Međunarodno priznanje: Vladinu politiku fiskalne konsolidacije pozdravili su iz Misije MMF-a, uz ohrabrenje da Crna Gora ove godine smanji poreska opterećenja na zarade.
U tom kontekstu iz MMF-a je ocijenjeno da bi Crna Gora ove godine trebalo da se skoncentriše na dalju reformu poreske politike, posebno u dijelu smanjenja poreskog opterećenja rada, što je Vlada već i prepoznala, reformu penzijskog sistema, reformu javne uprave, kao i podršku jačanju fiskalne odgovornosti jedinica lokalne samouprave.
Ministar finansija Darko Radunović, kazao je juče da će se Crna Gora rebalansom budžeta zadužiti do 500 miliona eura. Najveći dio toga novca biće namijenjen za refinansiranje starog duga.
“Izaći ćemo na strano tržište i pokušati da realizujemo eurobondove do nivoa od 500 miliona eura. Iskustvo koje smo imali sa ovom prvom tranšom, uz pomoć garancije Svjetske banke, bilo je da smo dobili ročnost od 12 godina, grejs period od četiri godine, dok je kamata bila šestomjesečni Euribor uvećan za 2,95 odsto”, kazao je Radunović.
Druga strane medalje i očiglednog uspjeha Vlade je da su veće stope PDV-a i veće akcize uticale na pad životnog standarda, pa bi Vlada, uz najavljeno smanjivanje poreskog opterećenja na zarade, trebalo da obaveže poslodavce da povećaju prosječne plate ili da prihvate povećenje minimalne zarade.
Podatak da oko 50 odsto zaposlenih u Crnoj Gori prima platu do 250 eura, što je 40 odsto skaredne Monstatove potrošačke korpe, govori da bi Vlada u drugoj polovini mandata upravo trebala da se skoncetriše na povećanje zarada i rast životnog standarda većine stanovnika Crne Gore.
Foto: under30ceo.com / gov.me
