(Iz Beograda za Portal Analitika)
Čelnici SPC ćute već danima povodom krađe u crkvi koja iznosi milion eura, ali zato ne propuštaju priliku da - ukažu na greške državne politike kada se radi o Kosovu!? Tako je već mitsko pitanje Kosova - koje prema porukama crkvenih velikodostojnika nadilazi ovozemaljski život - izgleda bitnije od prizemnih svakodnevnih dešavanja i toga što je crkveni blagajnik godinama pljačkakao kasu SPC-a i napabirčio milion eura, da mu se nađe za ne-daj-bože.
Putevi se, ponekad čudno ukrste: baš na dan kada je patrijarh Irinej posetio Prizren i propovedao o propasti Srba na Kosovu, javnost je saznala vijest da je novac nestao.
Crkvena diplomatija: Zanimljivo, SPC se povodom afere “blagajnik od million eura” oglasila samo jednim šturim saopštenjem u kojem se kaže da Arhiepiskopija beogradsko – karlovačka sa "žaljenjem obaveštava javnost da je civilno lice na poslovima blagajnika u poslednjih nekoliko godina sukcesivno vršilo proneveru crkvenog novca koji mu je bio poveren", kao i da je ovo "nedelo otkriveno vanrednim popisom blagajne i prijavljeno nadležnim državnim organima radi utvrđivanja činjeničnog stanja".
Međutim, crkveni čelnici - koji su povodom ovog slučaja zahtevali anonimnost - kažu da su u SPC svi zaprepašćeni ovim činom i da je patrijarh bukvalno molio medije da se drže isključivo pomenutog saopštenja.
Kada su u pitanju crkvene pronevere, količina novca kojom raspolažu, skupoceni automobili kojima se voze vladike ali i raskošnost dvorova pojedinih vladika - poput “zlatnih dvora” čuvenog vladike Kačavende o kojima je naširoko pisano poteklih decenija - pokazuju da crkva nerado govori o, žargonski rečeno, "mangupima u sopstvenim redovima".
Živ čovek greši, reći će sveštenici, ali time se ne pruža odgovor na pitanje: zašto crkveni zvaničnici koji prilikom službi propovedaju moral sada ćute o nemoralu svog službenika i ostavljaju državnim organima da ispitaju mahinacije koje su samo otkrili?To je očigledno crkvena diplomatija odnosno poruka da ceo slučaj treba što pre zataškati i ćutanjem oprati ruke od toga da su ne samo poznavali lopova, već i činjenice da je on živeo u - pomoćnim prostorijama patrijarhove rezidencije na Dedinju!
Bez mehanizama progona: Iako se radi o crkvi i ljudima koji su položili zavet ceo slučaj podseća na ponašanje političara koji se prave nemušti kada se objavi da su imali kontakte sa ljudima iz podzemlja i poternica.
"Crkva nema mehanizme da nekog kažnjava, goni ili zatvara, crkva je sama otkrila i prijavila slučaj, a ceo događaj je jako neprijatan po SPC", objašnjava sociolog religije i verski analitičar Mirko Đorđević. On smatra da je da je ovaj slučaj još jedna opomena crkvi, ali i konačno upozorenje da bi crkva trebalo da ima komisiju za kontrolu poslovanja.
Đordjević podseća da je crkva raščinila vladiku raško-prizrenskog Artemija koji se bavio biznisom, ali naglašava da ima i drugih vladika koji se bave biznisom u svojoj eparhiji pa bi i njih trebalo ozbiljnije kontrolisati.
Kako do samokontrole: Slučaj alavog blagajnika otvorio je brojna pitanja. Sa koliko, zaista, novca raspolaže Srpska pravoslavna crkva, ko kontroliše njihove finansije i da li se ovaj slučaj tretirati kao obična krađa u civilnoj firmi ili on ima drugačiju težinu zato što se desio u crkvi koja propoveda skromnost, odricanje...
Kako to da se niko od vladika, članova crkvenog Sabora i Sinoda nije oglasio barem da kaže da je blagajnik svojim ponašanjem prekršio jednu od deset božijih zapovesti koja glasi: ne kradi.Zavet ćutanja kada se radi o sopstvenim finansijim aferama crkva praktikuje godinama, a samo u poslednjoj deceniji SPC su potresle četiri velike afere:
Vladika mileševski Filaret se tereti za proneveru crkvenog fonda "Čovekoljublje" za pomoć izbeglicama. Zbog finansijkih malverzacija raščinjen je vladika raško-prizrenski Artemije uz optužbu za raskolništvo. Bivši arhimandrit Simeon Vilovski osumnjičen je da je nezakonito prisvojio 350.000 evra iz blagajne raško-prizrenske i kosovsko-metohijske eparhija. Nedavno je suspendovan i vladika srednjoevropski Konstantin zbog problema u toj eparhiji i sumnji u malverzacije.
Svi ovi slučajevi govore da SPC-u u poslovanju uglavnom praktikuje gotov novac koji se stiče od priloga, donacija i prodaje crkvenih stvari poput sveća, brojanica, krstova... Državna kontrola ovog toka novca je namerno izostavljena, a razlozi odsustva javno nisu poznati javno.
Igra novca i moći: Prema informacijama koje se mogu dobiti iz SPC ona sprovodi svoju kontrolu tako što sve eparhije krajem godine obavljaju popis i tu dokumentaciju dostavljaju Patrijaršiji, ali niko iz patrijaršijske centrale ne odlazi lično u pomenute kontrole.
Po važećem Zakonu o crkvama i verskim zajednicama ove organizacije same sprovode i uređuju svoje unutrašnje i javne poslove i u skladu sa sopstvenim autonomnim propisima samostalno upravljaju svojom imovinom i novcem. Iako se svake godine iz državne kase novac sliva u kase verskih zajednica ni tu nema kontrole kako se novac troši!
Pre godinu dana Kancelarija za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama imala je budžet od 678 miliona dinara i taj novac se usmerava svim crkvama i verskim zajednicama prema utvrdjenim kriterijumima i projektima. Međutim, u ovoj kancelariji kažu da država ne kontroliše finansijko poslovanje SPC, kao i da se crkva i njeni organi sreću sa poreskim organima kada se uplaćuje penzijko-invalidsko osiguranje sveštenika ili porez na vraćenu imovinu.
Tajnost podataka: Tarife za krštenje, venčanja, opela, sahrane, svećenje vodice I sve ostale usluge vernici ugovaraju sa sveštenicima u četiri oka čime je tajnost novčane transakcije zagarantovana, baš onoliko koliko je crkva od državnih organa zahtevala tajnost hapšenja blagajnika koji je ukrao milion evra.
U celoj priči zanimljivo je i ponašanje policije koja na sva pitanja o ovom crkvenom službeniku odgovara da će činjenice o ovom dogadjaju za koje smatraju da su neophodne javnosti saopštiti – Srpska pravoslavna crkva! Koja, inače, ne može da vodi istragu!?
Iako se slučaj hapšenja crkvenog blagajnika desio usred dana policija je sve obavila veoma diskretno, jer je navodno molbu za diskreciju uputio patrijarh. E, sad: znači li to da bi policija diskretno izvela i akciju hapšenja lekara zbog mita od 300 evra, kojeg su danima razvlačili mediji, samo da je direktor Kliničkog centra zatražio diskreciju? Ili se, ipak, radi o dvostrukim aršinima onih koji izgrednike treba da privedu pravdi?
Posle ovog slučaja u Srbiji se ozbiljno otvara pitanje kontrole tokova novca koji se slivaju u crkvu: kojim kanalima dolaze, gde odlaze, ko njima i na koji način raspolaže. Ukoliko takav vid kontrole izostane crkvena ekonomija bi mogla doživeti sudbinu nekih firmi u kojima je tek sada otkriveno da su kupljene sumnjivim kapitalom.
Violeta CVEJIĆ
