Сва моја мудрост и духовност често падну у воду пред реалним препрекама, јер јесте да ум царује, али снага кладе ваља - што ми некад и треба. Занесена руском лектиром, док сам студирала мрачних деведесетих у Никшћу, често сам замишљала кад бих могла да прочитам неку суву граматику и то ми сјутра све буде у глави. Посебно сам то умишљала када је ријеч о Упоредној граматици словенских језика. Предмет ноћна мора - оно што је сада некима Закон о слободи вјероисповијести.
Онако како сам могла да изгубим и другу годину због тога, тако и Црна Гора може да буде избачена са факултета. Већ је изгубила много новца за никад мртвије изборе, који су извјесно донијели једино повећање броја заражених и умрлих од новог корона вируса.
Нада у нову шансу је иста као моја када сам се након пада зарекла да ћу наредни пут испит спремити за десет. Једва сам шест извукла.
Задњи пут кад сам читала Устав, писало је да је Црна Гора независна и суверена држава, републиканског облика владавине, грађанска, демократска, еколошка и држава социјалне правде, заснована на владавини права. Носилац суверености је грађанин који има црногорско држављанство. Грађанин власт остварује непосредно и преко слободно изабраних представника. Не може се успоставити нити признати власт која не проистиче из слободно изражене воље грађана на демократским изборима, у складу са законом.
Даље све иде слично, република, грађани држава...
Онда у члану 14 има и о вјери: Одвојеност вјерских заједница од државе. Вјерске заједнице одвојене су од државе. Вјерске заједнице су равноправне и слободне у вршењу вјерских обреда и вјерских послова.
Ја не знам што нама овдје није јасно. Земља и небо, што би се рекло.
Пише и да је Црна Гора република, што би значило општа ствар у којој гласачи бирају оне који ће поштено владати и доносити законе за опште добро. Устав ће кроз законе дефинисати моје понашање у држави, права и дужности. Библија, Куран или нека друга света књига су закон божји који уноси мир и ред у душу вјерујућима. Осталом, пристојном свијету су обавезна литература, ствар опште културе и жеље да упознаш, како се не би плашио и мрзио.
Ја вјерујем онима који живе како те дивне књиге прописују. Онима који имају среће да вјерују, дефинишу стање душе, табају стазе за један живот какав бих можда и ја вољела да живим. Да нисам највјероватније агностик, пошто вјерујем да је бог Природа и да о његовом постојању могу да знам таман колико и о теоријама које ми се врте кроз главу док гледам љетње звјездано небо.
Не морам да вјерујем духовном лицу да бих вјеровала у бога. И не мислим да би га бог сматрао значајнијим и ближим бићем од мене. Или било кога од нас. Нити морам да вјерујем Влади да бих вјеровала у Устав. Али не вјерујем у чисту примјену закона јер је и судија само обичан човјек и може се десити да некога мало више воли.
Могу да захтијевам да Влада и институције Црне Горе раде онако како држава захтијева од мене. Да плаћам порез, и да клер плаћа порез, као и државни мезимци.
Могу да будем ужасно забринута да ли власт поштује Устав. Највише бих вољела да смо промијенили власт добрим моћним масовним протестом против градње мини хидроелектрана и да је он обурдао оне који су „еколошка“ ставили у први ред Устава.
Шминка.
Вољела бих да сам умјесто Закона о слободи вјероисповијести и цијеле фрке око дијела који се тиче власништва над грађевинама, слушала и учествовала на протестима да се дјеци обезбиједи добро образовање, да родитељи не раде по 12 сати дневно и тиме изгубе дјецу по улици, да штрајкујемо јер у болницама нема јода, вате, пелена за немоћне, због проневјера и крађа и несебичног дијељења станова онима који имају. И да имамо сваки дан за сладолед, јер је важан таман колико и књига.
Да се без нервозе прича о положају ЛГБТ и да их притом нико не куне и можда избије каквог педера јер је ето... педер. Лезбејке су увијек ql, осим ако су грдне.
Да се озбиљном схвати чињеница да у преговорима сада нема ни једне једине жене. Макар да су се исфолирали и поштовали онај принцип позитивне дискриминације и ставили “неку жену”. Можда би нека тетка са сјевера имала нешто паметно да каже.
Држава Црна Гора је републиканског уређења. И не живе у њој само православци и мушкарци. И није питање цркве најважније на свијет и у Београд.
Најважније би питање било и како су др Бегић и др Мугоша, најпопуларнији ликови од марта мјесеца, преклопљени политиком. Зашто је медицина посустала под НКТ-ом. Зашто је НКТ шизофрен, па док у једном дијелу говори маска, дистанца и руке, његов шеф позива на патриотски скуп у сред короне.
Исто су шизофрени и љекари који оду на литије а ујутро иду на посао да лијече бебе или плућне болеснике. Да су грађани секуларне државе знали би да им нико не брани да се боре за своја увјерења, али богами ја не желим да ме такав доктор сјутра лијечи.
Корона се шири димом, бакљама и махањем застава и онда се гаси кађењем улица и појањем попова.
Црна Гора је секуларна таман колико и еколошка. На исти начин се односи према природном и културном благу. Једна црква не вриједи ништа више од једне шуме. Џамија није љепша од мора и катедрала није значајнија од ријеке.
И није ми јасно да се вјерске вође не забрину над оним што човјек уништава а што је створила божја рука. Што не махну из џипа и позову да се помогне у гашењу пожара, што не преточе златне реликвије и купе нешто лијепо овој сиротици од државе. Све те грађевине се налазе на земљи државе Црне Горе и свих њених грађана. И ако клер заради, богами ја желим да имам нешто од тога.
Као што не желим да ми се дијеле моралне лекције и позива на поштовање закона из црних државних лимузина, док се ја тркам са банкоматом и платом да ми банка не скине рату. Па ћу видјети што ћу наредног мјесеца.
Грађани имају своје снове, баш као и предсједник, премијер, директори министри, митрополит, или бискуп или реис... Неко иде у канцеларију на посао, неко у цркву. Сви имамо јмбг, и за све нам треба печат, потпис или формулар. Док смо грађани ове државе, треба да желимо и да се боримо да смо сви да смо једнаки пред њеним законима. Као што вјерујући сматрају да смо и пред Богом. Али о томе ћу мислити кад умрем. До тада ћу домовину бранити љепотом, чашћу и знањем и лијепим васпитањем.
