Priznajem. Kriv sam. Desilo se, onako neplanirano. Oslabile mjere, okupilo se društvo, prilika da nadokandimo propušteno. Jedno, dva, tri piva, sljedeće što znam je da sam u autu na putu do kuće. Bio sam i prelud pa sam prošao kroz crveno. Taman kad pomisliš "neće valjda noćas", vidiš u daljini palicu "STOP".
Toliko sam prekršaja napravio da bih sam sebe strpao u betonjerku, ipak, uvijek u takvim situacijama te kopka ono nešto, uvijek imaš onaj poriv da pokušaš da se izvučeš od kazne.
Planirao sam da iskoristim već tradicionalnu džoker kartu, da nemam pojma ko je vozio auto, ali sam pretpostavio da će poslije gotovo tri neđelje provaliti foru.
Trebalo mi je nešto novo, nešto toliko genijalno što će potpuno da ih razoruža.
Dok sam pokušavao da se sjetim, priđe mi saobraćajac i pokuca, pokazavši mi da spuštim prozor.
E, j..... moraću da improvizujem.
Dobro veče gospodine, rekoh.
Dobro veče, uzvrati mi saobraćajac i zatraži dokumenta. Dadoh mu ih na uvid.
Saobraćajac: Da li je ovo Vaše vozilo?
Ja: Ne, moga oca je?
Saobraćajac: Vašeg oca?
Ja: Da.
Saobraćajac: Zbog čega onda ima različito prezime?
Ja: Ne, viđi, pazi, vidite, viđi. To je moj otac, ali sam se ja odvojio iz tog domaćinstva, pa sam odlučio da promijenim i prezime, ali je to moj otac i njegovo auto 100%.
Pogleda me iznad dokumenata, ništa mu jasno nije bilo. Mogao sam da pročitam u njegovim očima kako sebe zapitkuje da li sam stvarno toliko drzak da ga ovako lažem? Možda sam se samo potajno nadao da će da pomisli da sam "trsio" i da će me puštiti.
Saobraćajac: Da li je sve ispravno?
Ja: Naravno!
Saobraćajac: A ovaj prednji desni far što ne radi, što ćemo sa tim?
Ja: A ne, pazi, viđi, pazite, viđi, viđi... Taj far je bio takav prije nego što sam uzeo auto, nijesam to ja pokvario. Ali dobro, eto, ja ću auto povesti kod mehaničara da se ispita.
Saobraćajac: Pa kada ste preuzeli auto?
Ja: Prije pet mjeseci.
Saobraćajac: Pa što ga ne popraviste do sada?
Ja: A ne, pazi, viđi, pazite... Ja sam predao prethodnom vlasniku, ovaj mom ocu, da to treba da se popravi. Ali, sad se čeka njegov pismeni odgovor i ja tu ne mogu ništa.
Saobraćajac: Gospodine, vama u saobraćajnoj dozvoli piše da ste kvalifikovani samo za motocikl!?
Ja: A, nema to veze, meni su rekli vozi ti slobodno, tako da - kvalifikovan sam ja sigurno.
Saobraćajac: Molim vas udahnite duboko i duvajte dok ne kažem stop.
Ja: FFFPFPPFFFPPPFPPF
Saobraćajac: Stop! 1.1. Gospodine moraću da vas udaljim iz saobraćaja, morate poći sa mnom.
Ja: A ne, vidite, pazite, viđi, viđi, nijeste vi to dobro informisani. To je sad samo dva-tri piva, tako da to je sad regularno i to je to.
Saobraćajac: Ajde, druže... Da ne griješim dušu. Samo polako noćas…
* * * * *
Fascinantan mi je pokušaj opravdanja ministra ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, Ratka Mitrovića, kada se saznalo da je do prije mjesec dana Mitrović bio vlasnik jedne od parcela na kojoj je sagrađen nelegalni objekat.
Umjesto očekivane pres konferencije na kojoj bi sve izašlo na čistac i otvorila se mogućnost za dodatna razjašnjenja, Mitrović odlučuje, onako "casual" putem "Facebook" stranice nesretnog ministarstva na čijem je čelu, da objavi status-reagovanje-što god.
"Nikada nijesam krio da sam gotovo 30 godina po malo gradio objekat. To znaju svi moji prijatelji", napisao je Mitrović.
Nije baš ni da ste bili otvoreni. Pomenuli ste 30 godina, ali da je započeto nešto, nijeste baš bili izričiti u tome da ste - po malo gradili. Mada ne vidim ni kakvo je ovo opravdanje kada je objekat i dalje nelegalan. Mislite 30 godina ste po malo gradili na divlje? Nije baš najjasnije...
"Nijesam krio, to znaju svi moji prijatelji". Sjajno! Nijesam ja gospodine tužioče nikada krio da posjedujem farmu marihuane, to znaju svi moji prijatelji.
Cijenimo stvarno što ste sinu prepisali kuću, plemenito nema što. Ipak, to koliko će ko imati vremena i što se vi nadate da će on da uradi s tim, taj dio ministre je priča za sve vaše drugove, ti detalji su potpuno nepotrebni.
Ipak, recite nam kako je došlo do sve ove zbrke? Što kažete? Nijeste bili spremni?
Pa nije gospodine Mitroviću da ste morali da vadite imovinske kartone za neke tamo osobe, to je ipak Vaša imovina. To ili znate, ili ne znate. Ili, pokušate da izbjegnete i zataškate...
Umjesto truda uloženog u ispisivanje statusa, jednostavnije bi bilo da ste izašli na pres konferenciju i rekli: "Crnogorskoj javnosti, upućujem moje zvanično izvinjenje, što sam pokušao da sakrijem, izvrnem činjenice i da vas obmanem. Spreman sam da snosim sve odgovarajuće posljedice".
