-Mada smo mi mala zemlja da bi ugrozili monetarnu stabilnost unije, a posebno ne eura, iznenađenja nijesu dozvoljena. Sigurno je da se povećanje našeg državnog duga odrazilo i na praćenje zbivanja na fiskalnom planu. Do juče smo se hvalili kako je naš ukupan dug oko 45 odsto BDP-a, da bi sada olako počeli da pominjemo kako je zaduženje države do 58 procenata prihvatljivo i u okviru Mastrihta. Svakako da naša ekonomija sa rastom do jedan odsto ne može da prati potrebe državne administracije, a još manje servisiranje obaveza koje je Vlada sebi nametnula u narednom periodu.Ne zaboravimo da smo rebalans već uradili ove godine, a da je novi skoro pripremljen. Takođe, priliv od turizma i SDI nije bio na nivou željenog, ili bolje rečeno potrebe za novcem- ističe Lekić.
Smatra da bi osnivanje radnog tijela zaduženog za praćenje mjera koje upotrebljava CBCG bila dobra inicijativa, “da se ne uđe u još veću krizu”.
-Ministarstvo finansija u poslednje vrijeme prevashodno brine o novim zaduženjima, bilo putem javnih emisija ili uzimanjem kredita od stranih finansijskih institucija. Potrebno je povećati kontrolu javnih prihoda, smanjiti troškove administracije i po mogućnosti uskladiti broj zaposlenih sa potrebama i mogućnostima. Ovo je naročito izraženo u lokalnim upravama i raznim agencijama koje nijesu u potpunosti opravdale svoje postojanje. EU je shvatila da kod nas postoje mnogi propusti u javnim finamsijama i pokušava da jače angažuje CBCG, koja bi svojim mjerama omogućila veću stabilnost javnih finansija. Svako praćenje može da bude samo korisno i doprinese da se negativni trendovi iz posrnulih članica EU ne prenesu na nas- zaključio je Lekić.
