Javni prioriteti mogu uticati na javnu politiku – u tome je stvar čitave demokratije. Ili barem kod dijela fokus grupe. Ali ispostavilo se da je odnos politike i preferencija dvosmjeran: vladina politika može uticati i na naše preferencije. To je zaključak novog istraživanja sprovedenog sa ciljem da ispita spremnost građana Njemačke da se vakcinišu.
Njemce su pitali kolika je vjerovatnoća da će pristati na vakcinaciju pod različitim vladinim pristupima. I, sa jasnom marginom, pozitivno su odgovarali ako je vakcinacija neobvezna, a ne ako je obavezna.
Ta razlika odražava njihovu reakciju na vladin pristup, a ne bilo kakve različite informacije o prednostima ili rizicima od vakcina. Spremnost na vakcinaciju bila je takođe povezana sa povjerenjem u javne institucije – tako da je uspjeh vakcinisanja kod Nacionalne službe za zdravstvo više od samog čina vakcinisanja.
Fascinantno je što je istraživanje otkrilo da, iako je bilo malo razlike među mlađim Njemcima, stariji Istočni Nemci (koji su imali najmanje 20 godina kada je pao Berlinski zid) bili su bili vidno skloniji obaveznoj politici vakcinisanja od svojih zapadnonjemačkih kolega.
Autori studije sugerišu da je iskustvo života pod režimom kontrole oblikovalo sklonosti, čineći starije Istočne Njemce spremnijima na politiku kontrole.
Sada ne mislim da nas je 18 mjeseci pandemijske blokade učinilo autoritarnima. Ipak, novo istraživanje koje je sproveo Ipsos Mori pokazuje da gotovo svaki peti od vas podržava stalni policijski čas od 22h u post-Covid vremenu. Pa bi možda trebalo da se brinem više što smo ipak razvili ukus za državu Velikog brata.
* * * * *
Autor Torsten Bel je izvršni direktor Fondacije Resolution resolutionfoundation.org
