Stručnjaci ukazuju da je neophodno da se više odmaraju građani koji spadaju u grupu takozvane osjetljive populacije - djeca, omladina, trudnice, dojilje, stari, oboljeli od hroničnih bolesti, rekonvalescenti, osobe koje se bave teških fizičkim poslovima i oni čiji je posao vezan za rad na otvorenom prostoru.
Lagana hrana: Svim građanima se preporučuje da imaju redovne obroke - obavezan doručak, lagan ručak, lagana večera i dvije dnevne užine, koji će sačuvati snagu, održati dobru koncentraciju i okrijepiti organizam. Shodno polu, uzrastu, fizičkoj aktivnosti i vrsti rada, tokom dana treba konzumirati hljeb u količini od četiri do sedam parčića srednje veličine. Neophodan je unos mlijeka ili mliječnih proizvoda sa odgovarajućim procentom mliječne masti, termički dobro obrađeno meso - piletina, ćuretina, riba, junetina, teletina putem kuvanja, dinstana ili na grilu tokom četiri do pet dana u nedelji, oko pola kilograma dnevno dobro opranog voća, a kroz prepodnevnu i poslijepodnevnu užinu, dobro oprano sviježe povrće uz doručak i ručak, oko 300 grama dnevno, povrće u vidu ukusnih i umjereno začinjenih kuvanih jela - supa, čorbe, variva.
Piti dovoljno tečnosti: Tokom visokih temperatura izuzetno je važno piti dovoljno tečnosti, jer organizmu tada najviše prija i pomaže pijaća voda. Kod visokih temperatura odrasle zdrave osobe treba da unose osam do deset čaša vode na dan, a oni koji se bave fizičkim aktivnostima ovoj količini treba da dodaju od jedne do tri čaše vode za svaki sat aktivnosti. Osim vode, dobar izbor su i mleko i voćni sokovi, a istovremeno treba smanjiti unos kofeinskih napitaka i alkoholnih pića, jer uslovljavaju dodatni gubitak vode. Ukoliko se koristi flaširana mineralna voda preporučuje se negazirana i umereno hladna. Tečnost bi trebalo unositi postepeno, gutljaj po gutljaj i ne treba preterivati sa upotrebom previše hladnih napitaka. Osobama starijim od 65 godina, savjetuje se da često piju tečnost bez obzira na to da li su žedne, jer organizam starih ljudi ima smanjene rezerve vode zbog smanjenog osjećaja žeđi.
Bez pretjeranog fizičkog naprezanja: Zaštita od spoljnih uticaja u boravišnom prostoru podrazumijeva redovno održavanje lične higijene - tuširanje - kupanje mlakom vodom pre odlaska na spavanje, nakon dolaska sa posla, iz grada, mesta za rekreaciju; svakodnevno održavanje toalete genitalija, pazuha, nogu, lica, pranje zuba. Takođe se preporučuje redovno provjetravanje prostorija, upotreba zavjesa na prozorima, podešavanje rada klima uređaja tako da razlika u temperaturi između spoljne sredine i sredine u kojoj se boravi ne bude veća od 7 do 10 stepeni, što pomaže organizmu da upotrebi mehanizme za rashlađivanje i na pravi način se prilagodi vremenskim prilikama. Na otvorenom prostoru građanima se preporučuje da nose udobnu odjeću od prirodnih materijala, da se zaštite šeširom ili kačketom, da se rashlađuju lepezama i zaštitite kožu odgovarajućim kozmetičkim preparatima, naročito tokom sunčanja koje se ne preporučuje između 11 i 16 sati. Ljekari preporučuju da se ne pretjeruje sa fizičkim naprezanjem, vježbanjem i dugim hodanjem i da se na počinak ide prije ponoći, jer tada san krijepi umoran organizam, regeneriše tkiva i čini da je osoba sjutradan potpuno odmorna i manje nervozna.
B92
