Štajner je za portal npr.org rekao da mu je „ovo treći doktorat“ i da mu je „posebno drag“ jer je u tome uspio „u ovim godinama“.
„Veoma sam srećan“, naveo je Štajner, koji za nekoliko nedjelja puni 90 godina, u saopštenju sa Koledža, nakon što je objavljeno da je uspješno odbranio disertaciju s naslovom „Korekcije geometričke interpretacije bosonizacije“.
Ljubav prema fizici je razvio još u mladosti.
„Uvijek sam imao taj san da jednog dana postanem fizičar“, rekao je Štajner za NPR.
Štajner je rođen u Beču i kako navodi portal, i dalje ima austrijski akcenat.
„Moji studenti na Braun univerzitetu su obično govorili: ’Priča kao Terminator’“, ukazao je sam Štajner.
Bio je tinejdžer kada je završen Drugi svjetski rat. Do tada je već bio fasciniran fizikom, ali je poslušao savjet svoje porodice i odlučio se za karijeru u medicini. Međutim, tokom studija u Beču i dalje ga je privlačila fizika.
„Kada sam ranih 1950-ih bio student medicine, umio sam da se ušunjam na Institut za fiziku koji je bio veoma blizu Medicinskog fakulteta i da slušam neka tamošnja predavanja jer sam bio veoma zainteresovan za kvantnu fiziku, posebno što je kvantna fizika bila novina u to vrijeme“, rekao je Štajner.
Upitan šta je to u fizici u čemu uživa, brzo je odgovorio:
“Preciznost. Uvijek sam bio oduševljen time što se zakoni koji važe za kvantnu fiziku gdje govorite o rastojanjima u femtometrima (ili kvadrilionitom dijelu metra) primjenjuju i u astronomiji sa svjetlosnim godinama“, rekao je.
„Ipak, zakoni fizike su bili potpuno isti, podržavajući ova dva ekstrema. A ta preciznost me je uvijek fascinirala. I naravno, uvijek sam volio matematiku koja je neka vrsta jezika fizike“, dodao je.
Štajner je rekao da je zadovoljan što je dobar dio života proveo u akademskoj medicini.
„Ali u medicini, znate, ima previše promjenljivih, previše nepreciznosti“, dodao je.
Štajner je u SAD ostvario uspješnu karijeru u medicini, navodi portal npr.org. Kada se trajno iz Beča preselio u SAD, usredsredio se na medicinu i hematologiju i sticao znanja na Univerzitetu Tafts i na MIT-u. Onda je postao profesor na Braun univerzitetu i bio je na čelu Odeljenja za hematologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta.
Tek kada je otišao u penziju i završio s medicinom 2000. godine, Štajner je konačno mogao da se posveti fizici i počeo je da pohađa predavanja na MIT-u.
„Morao sam da prođem kroz dosta časova fizike na MIT-u“ prije nego što mi je bilo dozvoljeno da počnem osnovne studije, rekao je. Prebacio se na Braun univerzitet da bih skratio put od kuće do fakulteta.
Studije su tekle sporo – pošto ima unučiće, voli da provodi vrijeme s porodicom, a imao je i zdravstvenih problema. „Znate, trebalo je dosta vremena. Bilo je i veoma ozbiljnih zdravstvenih problema u međuvremenu. Ali srećom sam sada ovdje i te probleme sam prevazišao“, rekao je.
Pošto je ispunio svoj san i postao fizičar, Štajner je rekao da ne žali što je veći deo života proveo u akademskoj medicini.
„Bio sam pomiren s činjenicom da nisam mogao da se bavim fizikom i pokušavao sam da izvučem najbolje što sam mogao od medicine, te sam sprovodio istraživanja. Volim istraživanja.“
Njegov savjet mladima glasi:
“Ako imaju san, svi mladi ljudi treba da ga slijede. Ne odustajte! Ako baš ne ide, mogu da se prebace na nešto drugo. Ali prvo slijedite svoj san.“
Fizičari koji su radili sa Štajnarom su rekli da je njegovo najnovije dostignuće inspirativno i ohrabrujuće. Što se samog Štajnera tiče, on radi na objavi verzije svoje disertacije koja ima više od 150 strana i želi da nastavi sa svojim istraživanjem.
„Volio bih da nastavim dok god moj um kaže da je to ok. Uradiću neke studije iz teorijske fizike. Ne treba mi laboratorija, samo kompjuter i papir i olovka“, rekao je Štajner.
