Šef kancelarije EBRD-a u Crnoj Gori, Remon Zakaria naglasio je da je poslovno okruženje sa stimulativnim uslovima za žensko preduzetništvo i rodnu ravnopravnost sastavni dio posvećenosti Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) promovisanju održivih i inkluzivnih tržišnih ekonomija.
„EBRD aktivno teži rodnoj i ekonomskoj inkluziji kroz politički dijalog, namjensku kreditnu podršku i savjetodavne usluge. ŽIG Ženski biznis kamen je temeljac za uspješnu promociju uravnoteženog poslovnog ambijenta u Crnoj Gori“, kazao Zakaria, prenosi agencija CGnews.
Ambasadorka Velike Britanije u Crnoj Gori, Don Meken, nada se da će projekat obezbijediti stvaranje preduslova za povoljno poslovno okruženje u Crnoj Gori i jednake mogućnosti za sve članove društva.
„Da bi postojale jednake mogućnosti i da bi žene bile podstaknute da pokrenu sopstveni biznis, moraju da budu finansijski nezavisne, jer smatram da je ženama posebno teško i izazovno da ostvare ravnopravnost sa muškarcima u ekonomiji“, kazala je Meken.
Šefica Sekretarijata Savjeta za konkurentnost (SCC), Marija Šuković kazala je da je SCC u prethodnom periodu intenzivno sarađivao sa predstavnicima javnog i privatnog sektora.
„Uz posebne analize stratističkih podataka došli smo do zaključka da se posljednjih godina kontinuirano povećava broj programa podrške i podsticaja za razvoj ženskog preduzetništva što je naravno informacija koja nas vrlo raduje, ali da efekti u ekonomiji mogu biti bolji, da ne kažem da i nisu za radovanje“, kazala je ona.
Preliminarnim analizama je utvrđeno da broj ženskih preduzeća raste uglavnom na papiru, tj. u bazama CRPS, da podsticaji i programi podrške nužno ne „targetiraju“ prava privredna društva koja su u vlasništvu žena ili kojima upravljaju žene, jer se uočava i praksa da se vlasništvo samo formalno prebacuje na ženu kako bi se ostvarilo pravo na određeni podsticaj.“
„Dva su ključna cilja projekta ŽIG Ženski biznis: pravilno targetiranje tj. prepoznavanje ,ženskih biznisa čije je glavno obilježje da žene imaju ne samo formalno-pravno vlasničku, nego i suštinsku, upravljačku funkciju, te olakšan pristup finansijskim i nefinansijskim podsticajima za žene preduzetnice gdje će državnim i privatnim institucijama biti omogućen sistem prepoznavanja ženskih biznisa prilikom dodjele kako finansijske, tako i nefinansijske podrške namijenjene ženama“, rekla je Šuković.
Ona je zaključila da je jedan od alata iz Projekta i kreiranje javnog registra privrednih društava koja zadovoljavaju kriterijume iz međunarodnog dokumenta i kojima je dodijeljen ŽIG.
„Zaista vjerujemo da smo kroz inicijative koje realizujemo, poput Top Women Business Montenegro pokrenuli jednu lavinu dobre energije, tako da ŽIG Ženski biznis vidimo kao još jedan snažan zamajac ženskog preduzetništva“, kazala je Ljiljana Burzan-Nikolić, direktorica agencije BI Communication koja je partner projekta.
Prema njenim riječima osnov za dobijanje ŽIGA Ženski biznis je ispunjavanje kriterijuma definisanih međunarodnim dokumentom MEST IWA 34, čije ključne cjeline se odnose na pitanja da li preduzećem upravljaju žene, da li je preduzeće u vlasništvu žena, da li žene imaju punu kontrolu nad preduzećem i da li je „žensko” preduzeće nezavisno”.
„U planu je i organizovanje info-sesija na temu uslova i procedura za dobijanje ŽIGA Ženski biznis, koje će biti otvorene za sve zainteresovane preduzetnice. Info-sesije biće organizovane u centralnoj, južnoj i sjevernoj regiji Crne Gore”, zaključila je Burzan-Nikolić.
