Odbor za ekonomiju podržao uvođenje fiskalnih pravila

Ministar finansija Radoje Žugić kazao je da se radi o bitnom fiskalnom zakonu, kojim se uvodi veći stepen odgovornosti trošenja javnog novca.

- Iskazana je potreba za fisklanim prilagođavanjima i uvom dijelu. Polazeći od naših unutrašnjih ranjivosti, ovim zakonom su prepoznati najbitniji elementi fiskalne odgovornosti. Utvrđuju se glavni ciljevi fisklane poltiike u srednjem roku. Utvrđuje se maksimalni nivo javnog duga od 60 odsto BDP-a i nivo budžetskog deficita na ispod tri odsto. Utvrđuju se i mjere odgovornosti ovlašćenih lica u državnim organima - precizirao je ministar.

Član Senata DRI Milan Dabović naveo je da je zakon dobro pripremljen i da ga treba još jednom „pretresti“ jer je riječ o strateškom aktu.

- Fiskalni savjet treba da se bavi smjernicama poreske politike i smatramo da bi trebalo preciznije definisati proceduru i iznos novca koji se preumjerava budžetskim jedinicama iz tekuće rezerve - sugerisao je Dabović.

Predstavnik Instituta Alternativa Marko Sošić ocijenio je da je predloženi zakon jedan od najbitnijih akata o kojem će se poslanici izjasniti ove godine.

- Nepromijenjen je budžetski kalendar. Skupštini se ostavljaju neprimjereno kratki rokovi za rasravu i usvajanje ključnih dokumenata, poput predloga budžeta. Skuptina je isključena iz faze formulacije budžeta- npr. poslanici ne mogu uticati na iznos kapitalnog budžeta. Takođe, Crna Gora je jedina zemlja u regionu u kojoj se ne podnose polugodišnji izvještaji o izvršenju budžeta. Niske su kazne za kršenje sistemskog zakona o budžetu i treba ih povećati, kao što je bio slučaj sa Zakonom o finansiranju političkih partija. Što se tiče instituta budžetske inspekcije, moguće je poklapanje nadležnosti sa unutrašnjom revizijom. Problematična je i položaj, odnosno finansijska nezavisnost kontrolnih institucija - podvukao je Sošić.

Damir Šehović (SDP) naglasio je da je riječ o zakonu kojim se po prvi put uvode fiskalna pravila.

- Zakonski tekst je dobar i pomjera stvari nabolje. Ovim se primičemo uporednoj praksi u najrazvijenijim zemljama Evrope i svijeta. U fokusu poslanika bi trebalo da budu budžetski kalendar i pomenuta fiskalna pravila  Zakon ne zadire suštinski u budžetski kalendar, ali treba razmišljati u pravcu ostavljanja dodatnog prostora za raspravu o budžetu u parlamentu. U martu 2012. je naglo povećan broj zemalja koje su uvele fiskalna pravila. U EU se uvode da se izbjegne prelivanje negativnih fisklanih efekata u nekim državama i Crna Gora se ovim pridružuje zemljama koje imaju fiskalne limite. Limiti onrmogućavaju kratorima fiskalne politike da dugoročne ciljeve podrede kratkoročnim ciljevima. Iako imamo i drugih modela u zemljama regiona, mislim da je ovo zakonsko rješenje dobro i da neće biti mrtvo slovo na papiru. Je li se razmišljalo o uvođenju limita i za jedinice lokalne samouprave - pitao je Šehović.

Milutin Đukanović (DF) saglasio se da je predlog zakona korak naprijed, ali nedovoljan.

- Voljeli bi da od ministra dobijemo detaljnije informacije ko je najzaslužniji za povećanje poreskih prihoda za 120 miliona. Ako je riječ o naplati poreza na dobit, onda je dobit privrede bila veća za milijardu eura nego lani. Problem je što povećanje poreske osnovice neće imati refleksiju na rast BDP-a. Treba objasniti na osnovu čega je ostvaren rast poreskih prihoda za 100 miliona, ako 20 miliona otpada na naplatu starog poreskog duga - kazao je Đukanović.

Srđan Milić (SNP) smatra da je dominantno problem političke volje da se razriješi javni službenik koji svoj posao ne radi kako treba.

- Izgubili smo volju da će neko odgovarati zbog nenamjenskog trošenja javnog novca. Ne vidim logiku da se kazne propisuju do iznosa od više hiljada eura. Imamo četiri ili pet oblika kontrole trošenja novca poreskih obveznika, ali mislim da treba da izađemo iz okvira partokratske države i počnemo da otpuštamo ljude. Prvi kojeg otpustite zbog nesavjesnog trošenja novca poreskoh obveznika služio bi za nauk i vidjeli bi kako bi brzo naučili lekciju - istakao je Milić.

Predsjednik odbora Aleksandar Damjanović (SNP) naveo je da  bi trebalo predvidjeti i sankcije za ministra finansija.

- Što se tiče amandmana, najbolje bi bilo da Vlada uzme u obzir preporuke DRI i Instituta Alternativa i sama ih pripremi, Apelujem da februar iskoristimo za poboljšanje normi ovog zakona - poručio je Damjanović.

Ministar Žugić je rekao da se na nivou tekuće potrošnje mora uvesti maksimalni stepen rigidnosti.

- Umjesto marže potrošnje uvodimo limite potrošnje i mislimo da je ovo bolje rješenje. Zakon treba prilagoditi našim specifičnostima i ne treba nam puko prepisivanje normi. Ako ne iskoračimo u zapošljavanju, rastu zarada i društvenog standarda, onda nam norme neće mnogo pomoći. Uvođenje ovog zakona u sistem je više naša potreba, nego obaveza u procesu pridruživanja EU.  Saglasan sam da treba uvesti kaznene mjere za ministra finansija, i to posebnom normom. Poreski prihod nije uvećan za 114 miliona eura iz crnih fondova- uveli smo mjere kojim je povećan poreski obuhvat, uz bolju naplatu postojećih poreza. Jedan od razloga povećanja poreskih prihoda je i rast BDP-a, kao i prevođenje sive ekonomije u legalne tokove. Spreman sam da predstavnik ovog odbora bude uključen u pripremu budžeta u Ministarstvu finansija, čime ćemo poboljšati transparentnost i budžetski kalendar - pojasnio je Žugić, napominjući da su odabrana adekvatna fiskalna pravila u cilju održavanja makroekonomske stabilnosti.

Rasprava o predlogu zakona o budžetu i fiskalnoj odgovornosti održana je bez predstavnika Centralne banke, iako su učestvovali u kreiranju zakonskog predloga..

Srđan Milić (SNP) je na početku zasjedanja tražio kontrolno saslušanje ministra ekonomije Vladimira Kavarića vezano za uvećane decembarske račune za struju. Milić je istakao da su računi domaćinstava uvećani od 50 do 100 procenata u odnosu na novembarske i da je Crna Gora „lider u regionu, ali i šire“ po učešću ostalih troškova na računima. Inicijativa SNP-a uvrštena je u dnevni red.

- Kako su mi rekli građani, a fala Bogu i ja nešto struje trošim, troškovi utrošene struje su najmanja stavka na računima - rekao je Milić.

Milutin Đukanović (DF) je podržao Milićev predlog, navodeći da bi saslušanje ministra trebalo proširiti i na dokapitalizaciju Eelktroprivrede od strane Prve banke u vrijednosti od 15 miliona eura, kao i 90 miliona eura depozita koje nacionalna energetska kompanija drži u toj banci.