Piše: Beba KAPIČIĆ
Crkveni blagdani uvek me ponukaju da se zapitam ako taj što ga zovu Bog postoji, da Zemlja nije Čistilište a da su većina ovih što poju i vrše obrede u stvari đavoli na zadatku koji nas iskušavaju ne bi li zahvaljujuć neljudskom u nama ostali na ovom prokletom tlu, prepunom bola, patnji i suza uzrokovanih najgorim osobinama bića koja se zovu ljudi!
Pre godinu dana 18. aprila na Veliki petak, napustio je ovu planetu Mirko Đorđević, erudita, sociolog religije, verski analitičar i stručnjak za verska pitanja,vernik u pravom smislu te reči, Čovek onakav kakav bi trebao biti da ga je stvorio Bog!
"Priča o Isusu i onome što se dogodilo nikad nije suvišna, niti je do kraja ispričana. Mi u toj ličnosti ne vidimo ono o čemu govore freske i nekakva prikazanja, nego zaista nadu za ljudsko iskupljenje. Najteže u ovoj priči je vaskrsenje, jer čućete da je Isus pogubljen, pa je onda ustao iz groba, prošetao, obukao se i vratio se kući. To su čiste besmislice o kojima ni u istoriji, ni u jevanđeljima, sinoptičkim ni kanonskim nema pomena. Vaskrsenje ima jedan drugi smisao, to je veličanstvena metafora čoveka koji živi snagom volje, koji ima prirodno pravo da neće da umre, koji hoće da živi. U jevanđeljima o vaskrsenju nema ni desetak reči, najduže što ima to je desetak redaka kod Luke, koji je to pisao tek kasnije, vek i po je prošao od toga, ali je zabeležio jedan momenat, jedini koji se danas falsifikuje.
Da li je Isus monarhista, car, imperator kako ga prikazuje tekst iz današnje liturgije koji je korišćen još u vizantijskom političkom ritualu? Ne, sve to nema nikakve veze sa Isusom. Ja bih rekao da je on u pravom smislu reči, koliko god drsko zvučalo, republikanac, čovek koji gradi zajedništvo ljubavi. Na kraju krajeva, on je to expresis verbis i rekao svojim učenicima. Kad su nakon vaskrsenja hteli dokaza ko je on, dešava se to u neverovatnoj sceni kod Luke - on nema filozofeme, on ne pravi retorske uvode, već uzima hleb , lomi ga i deli sa drugima. To lomljenje hleba je simbol hrišćanstva - žrtvovati se za druge - jedite, kaže on, nema tu filosofije, nije to neki ezoterični apstraktni sistem, jedite, to je telo moje i vaše koje se za vas daje, pijte, to je krv naša koju prolivamo i otići ćemo kao ljudi. I uvek to činite meni u spomen. To ih je u početku bilo raspametilo, ali to je Isus." (Mirko Đorđević)
Život kao presahla rijeka: Proleće je a ja živim u Srbiji, parola iz devedesetih i danas je aktuelna, puževim korakom napredujemo, nešto se kao pokušava promeniti a još uvek se ne nazire uređeno društvo. Ono što se zove opozicija, intelektualci, građanske udruge kritikuju većinom sve što ne treba i što nije bitno, sitne i nevažne stvari i događaji pune naslovnice, aktuelni se primaju i reaguju na svaku nebulozu iz oporbenog korpusa. Život u Srbiji teče kao prljava skoro presahla reka, mućena i zamućena decenijskim smećem a zemaljski dani teku! Građanin se i dalje orobljava plaćajući danak opustošenoj zemlje od vrhuški koje je krenulo devedesetih sa starom štednjom, da bi sada opljačkani i državni i privatni fond PIO ispostavljao umirovljenicima povraćaj dela već nelegalno smanjenih penzija koje su oni pogrešno obračunali! U svom tom haosu koji su nam priredile sve stranke, u institucijama koje ne funkcinišu u razrušenom pravnom, obrazovnom, zdravstvenom sistemu, obespravljenom građaninu je, je li, najvažnije da se održe nekakvi mitinzi i vlasti i oporbe! Kapetani broda koji tone traže podršku, za šta? Oni koji su je dokusurili protiv ovih koji su prvi počeli, bitka na vrhu, borba Titana naše apokalipse ne jenjava sve zbog komada vlasti i privilegija koje ona donosi u ovoj besudnoj zemlji!
A da je narod pametan ne bi izlazio na mitinge nijedne stranke, već bi na čelu sa ovo malo pravih preostalih intelektualaca organizovao okupljanje na kome bi tražili od aktuelnih da se pod hitno napravi ekspertska vlada, da se nestručni, korumpirani iz svih struktura smene i da konačno počne izvlačenje i spašavanje nasukanog broda koji svakog trenutka može potonuti!
Društvo koje je prestalo da govori - sram te bilo: Materijalna beda je vidljiva golim okom, kontejnere prekopavaju pristojno obučeni ljudi, narodna banka priprema strategiju proglašenja ličnog bankrota, srednja klasa na kojoj počiva svaka uredjena država je uništena.
Profesorka Srbijanka Turajlić kaže: “Nismo više društvo u kome je sramota ćutati. Mi smo društvo u kojem, ako neko nije u nekom projektu, dilu, biznisu, mi ga pogledamo i kažemo: Jao, siromah, nije se snašao. Ne kažemo: Alal vera, ovo je čestit čovek koji se drži svoje profesije. Kad se izgubi moralna osuda u društvu, kažete: Što bih sad istrčavao i tako sebi navlačio nevolju. I onda ćutite. Kada bi više pojedinaca neprekidno izlazilo u javnost, onda bi se možda nešto desilo.
Kad društvo prestane da govori – ‘sram te bilo’, ljudi krenu linijom manjeg otpora i ućute. Pojedinac ima obavezu prema društvu i jedini način da to vratimo jeste da ono što znamo i vidimo da nije dobro pokušamo da javnom rečju osporimo i da se tome suprotstavimo ili da promenimo.”
Kome odgovara haos u zemlji Srbiji? Onima koji su u njeno ime činili i doprineli zločinima devedesetih, pljačkašima, ratnim i poratnim profiterima, “braći” sa istoka, crkvi u kojoj vladaju Raspućini i koja ne plaća porez, kriminalnim klanovima, tzv.desničarima koji bi da krivotvore istoriju i zločince i njihove saučesnike proglase herojima poslednjeg svetskog rata, kvazi filosofima koji hoće da potru sve ono sto valja u ovoj besudnoj zemlji, potomcima Karađorđevića koji bi da se dokopaju “poštene” ostavštine predaka…! Bela kuga, odliv mozgova, siromašno opljačkano pučanstvo, apatija, depresija, ubistva i samoubistva, nisu njihova briga!
Debakl filma “kulturnog” stvaraoca kultnih češljanja baba o Đeneralu Čiči dokaz je da nebuloze, manipulacije, falsifikati nemaju uporište u širokom narodnim masama, da se sve odvija van života građana i da se na medijskom nebu vodi borba za lične istine, privilegije, a da se Srbija i njeni gradjani ne nalaze ni pod tačkom razno!
Poremećaju vrednosti, sluđivanju, doprinosi predsednik države, idući u Moskvu na proslavu sedamdesete godine od pobede nad fašizmom, dok je njegov specijalni savetnik advokat-zastupnik podnosilaca zahteva za rehabilitaciju saradnika okupatora i ratnog zločinca Draže Mihajlovića, po mnogo čemu poznati Oliver Antić!
Bukvica o nepristanku na reviziju istorije: Pre par godina Medvedev je u skupštini Srbije očitao bukvicu dotičnim poručivši da Rusija ne pristaje na reviziju istorije, amnestiranje i rehabilitaciju zločinaca I kolaboracionosta, isto je ponovio i Putin kada je u pauzi na putu ka drugoj za njega važnoj destinaciji odgledao prošlogodišnju paradicu upriličenu od predsednika Srbije i ekipe, unatoč mantiliću kojim ga je Toma zaogrnuo da se ne bi skvasio pod pljuskom koji se sa neba sručio na visokog omanjeg gosta i uparađene “antifašiste”!
Devetog maja svet će obeležiti 70 godina od pobede nad fašizmom, bez obzira na aktuelna trvenja i podele i istok i zapad odaće poštu učesnicima najsvetlije pobede nad pošasti koja je harala svetom u prošlom veku!
"Bolesne i zle ljude, vinovnike holokausta, slijedili su takođe ljudi koji su voljeli svoje porodice, nosili supu bolesnom susjedu, išli u crkvu i podržavali dobrotvorne akcije. Dobri ljudi pomogli su da se ubiju milioni", rekao je šef FBI, prenijeli su poljski mediji. Šef FBI Džejms Komi je razgnijevio Poljake kada je povodom Jom ha-šoa u Jevrejskom muzeju u Vašingtonu izjavio da će svi agenti FBI imati obavezu da dođu u taj muzej da nauče najšokantniju lekciju holokausta - to da su ljudi u stanju da odustanu od individualnog morala i ubijede sebe da učine baš sve potčinjavajući se vladavini grupe.”
Politikanti ovde rehabilituju takve “dobre” ljude koji su išli u crkvu, nosili supice susedima, igrali predstave, živeli svoje male živote dok su Beogradom ničim ometane prolazile Dušegupke od Sajmišta do stratišta u Jajincima gde se na monstruozan način rešavalo jevrejsko pitanje! Neki “dobri” ljudi i danas ovde pokušavaju rehabilitovati zločince koji su u Drugom Svetskom ratu izvršili genocid nada muslimanima i na najmonstruozniji način ubijali partizane i njihove simpatizere, jedine prave heroje na ovim prostorima, ti “dobri” ljudi podržavali su klanicu devedesetih i do zadnjeg časa u sadejstvu sa SePeCe-om i braniteljima monstruma skrivali njihove “heroje” genocida u Srebrenici!
Koji je predsjednikov stav o partizanskoj pobjedi nad fašizmom: Bez obzira na podele i probleme istoka i zapada dobro je da predsednik Srbije ide u Moskvu, ali bi bilo dobro i da objasni svom narodu ali i istoku i zapadu koji su njegovi stavovi glede veličanstvene partizanske pobede nad fašizmom, ili ide da se na najjeftiniji način ušlihta Rusima radi dnevno-političkih interesa vodeći razbijenu vojsku zemlje Srbije sa sobom!
“Nas muči ovde prvi lord Admiraliteta Vinston Čerčil, na čiju glavu idu psovke i dok je bio živ i sada kada već decenijama počiva u katedrali sv. Pavla u Londonu. Niko da se zapita – nismo čuli ni istoričare – ko je bio čovek koga ćemo do sudnjeg dana mrzeti. Niko da zaviri u njegove memoare za koje je dobio Nobelovu nagradu – mnogo je to: pet debelih tomova – i da vidi šta se to dogodilo 1941. Tada se desilo nešto što veliki istoričari znaju, pravo čudo – zapadne demokratije i velika komunistička Rusija su se ujedinile i uspele da slome Hitlera, mada je vođa Rajha u Parizu sa Trijumfalne kapije zahtevao od Evrope da klekne pred njim. Taj V. Čerčil je – ostavimo na stranu viski i ostalo – bio heroj koji je i nama poručio nakon 27. marta da krenemo u borbu protiv fašizma. Poslao je čak sina jedinca Randolfa da se pridruži antifašistima, pa neka su i komunisti Titovi.
U normalnim zemljama to znaju i deca već u osnovnoj školi – mi teramo cirkus sa serijama i govorimo kako nas je Čerčil uništio, jer da nije bilo njega mi bismo uz kneza P. Karađorđevića srećno prošli. Mi smo tada imali i patrijarha Gavrila Dožića koji je sa balkona crkvenoga dvora poručivao da se ne klekne „pred hitlerovskom nemani“. A sadašnji nam patrijarh poručuje da je Evropa ništa – sadašnja EU koja se temelji na antifašističkim temeljima – i da nam je bolje da ostanemo tu gde smo." (Mirko Đorđević)
