Piše: Beba KAPIČIĆ
Zanimljiv je život ovde, zaspete u Republici Srbiji a probudite se u Vojvodstvu Duke Toma od Bajčetine i Duchess Dragice mu! Kad pomislite, imunizirani mnogim užasnim događanjima u zadnjih tridesetak leta da vas ništa više ne može iznenaditi, da je ludilu došao kraj, da lagano klizimo ka uređenom društvu, pomirenju u regionu, EU i njenim vrednostima, grdno ste se prevarili, jer Srbija je velika tajna.
Zahvaljući savetniku vojvodinom, profesoru pravnog fakulteta, višestranačkoj personi, bivšem članu i aparatčiku KPJ, članu SPS, potom radikalu i kao takvom izbacivaču najboljih profesora sa Pravnog "veselih" devedesetih, članu SNS, ako se ne varam izbačenom i odatle i uhlebljenom kod vojvode-predsednika da ga savetuje kako da izludi ovo malo pučanstva što još gladno i žedno bitiše u opljačkanoj velikoj tajni, Oliveru Antiću, zastupniku - advokatu podnosilaca zahteva za rehabilitaciju, u pravnoj zemlji Nedođiji, 14. maja 2015. “oslobođen” je kvisling i ratni zločinac Đeneral Čiča, poništili su kažu presudu iz 1946. zbog grešaka u proceduri i kršenja mu ljudskih prava!
Večne straže Đenerala Draže, morbidno putujuće pozorište, cirkuska trupa na čelu sa savetnikom predsednika i savetovanim predsednikom, palanačkim piscem konvertitom-politikantom, vedetom tzv.opozicije devedesetih, SePeCe-om, nekakvim Krunskim savetom, Aleksandrom Karađorđevićem, pretedentom na nešto koji izdaje i svoga pretka i Miloševićevim strašilom i dvorskom ludom, aplaudiraju povratku Srbije u mrak i ostvarenju njihovih bradatih snova dok svetom opet kruže užasna svedočanstva zločina kame i kokarde!
Razotkrivanje inspiratora i vinovnika balkanske tragedije: Ovim činom razotkrili su se inspiratori i vinovnici Balkanske tragedije, dokazavši da su i devedesetih hodili utabanim krvavim stazama Đenerala Draže, nastavljajući tridestogodišnju praksu Memorandumske demokratije naslonjene na Čičine instrukcije date njegovoj “slavnoj” vojsci 20.12. 1941.godine, gde rehabilitovano đeneral u tački 5. kaže: „Stvoriti neposredne zajedničke granice između Srbije i Crne Gore, kao i Srbije i Slovenačke, čišćenjem Sandžaka od Muslimanskog i Bosne od Muslimanskog i Hrvatskog življa!!!“
Ovi što se raduju " pomirenju" - čemu se raduju, stravičnim svedočanstvima i fotografijama koje opet zahvaljujući internetu obilaze svet, na kojima se vide užasni zločini njihovih rehabilitovanih dopunjeni zločinima devedesetih, opsadi i granatiranju grada pod zaštitom UNESKO-a, Dubrovnika, monstruoznom razaranju baroknog Vukovara i ubijanju i etničkom čišćenju njegovih građana, najdužom opsadom u istoriji grada Sarajeva i granatiranjem i ubijanjem iz snajpera njegovih stanovnika, žena i dece, genocidom u Srebrenici, zločinima na Kosovu, hladnjačama rasutim po Srbiji?
Kome je sve to trebalo?: Zaista, kome je to sve trebalo?
Onima koji bi da vatra zločina, genocida iz Drugog svetskog rata i ovog poslednjeg krvavog pira devedesetih večito tinja dok takvo mračno, anticivilizacijsko srpstvo opet ne stane na zločinačke noge i krene nanovo u projekat ostvarenja večnog sna o Velikoj Srbiji, da se narodi nekadašnje Jugoslavije nikad ne pomire, da ne bude saradnje i suživota u regionu, da se civilizacijski korak ka EU spoplete, da nastave sa manipulacijama i pljačkom građana Srbije.
Politikantima koji bi da ojačuju svoje izgladnelo glasačko telo nudeći mu rehabilitaciju zločinaca umesto hleba, Karađorđevićima koji će se skidajući nespornu krivicu sa njihovih predaka domoći materijalnih dobara oduzetih zbog izdaje i saradnje sa nacistima, njihovim zastupnicima konvertitima koji krivotvore istoriju zbog ogromnih honorara, frustriranim potomcima saradnika okupatora, patološkim tipovima koji smatraju da su Srbi stariji od ameba, ratnim i poratnim profiterima da se pravna država nikada ne uspostavi i da se njihove pljačke građana Srbije nikada ne procesuiraju, Rusima kojima ne odgovara zacrtani put ka EU, jer im Srbija takva ne bi služila za njihovo prepucavanje sa zapadom…
Narodom se manipuliše tri decenije, hrane ga mitovima i lažima, poništavajući mu herojsku borbu i parole od 27. marta 1941. dostojne junaka Antičke Grčke: Bolje grob, nego rob! Bolje rat nego pakt! Tri decenije je vođen najgorom vrstom politikanata, nema nevinih, (čast izuzecima, Građanskom savezu do bombardovanja 1999.g.) sve su stranke sanjale nedosanjane snove đenerala Draže!
Rehabilitacijom, izjednačavanjem borbe četnika i partizana oni misle da su rehabilitovali sebe za zločine iz devedesetih, oni koji su pretili odsecanjem ruku muslimanima, prvu svoju paravojnu slali u Goražde, dični članovi Krunskog saveta, poslušnici, saradnici i doušnici službe u Titovom vremenu, svi oni koji falsifikuju prošlost su ti koji su ili uništili dokaze njihovih ranih radova ili su ih falsifikovali i opstruiraju njihovo otvaranje, svi oni moraju nestati, biti lustrirani da bi Srbija isplivala iz bede i gliba u koji su je gurnuli.
Polusvet koji hoće da okrene točak istorije: Prošlo je sedam decenija od pobede nad fašizmom, istorija je rekla svoje, zna se ko su pobednici a ko poraženi svuda u svetu, samo bi u Srbiji polusvet hteo da okrene točak istorije, gumicom izbriše veličanstvene Titove partizane a mastiljavom masnom olovkom upiše kvislinge i zločince kao antifašiste! Decenijsku borbu vinovnici i ponavljači Čičinih nedela krvavih devedesetih krunisali su usred belog grada Beograda oslobađajućom presudom Dragoljubu Draži Čiči Mihajloviću!
Obrazloženje sudije koji je mucao izričući presudu pod budnim okom savetnika predsednika, Olivera Antića, punomoćnika predlagača rehabilitacije, Ace Karađorđevića i skupine izmilele u kostimima iz Bulajićevih filmova, da je Viši sud utvrdio da Draža 1946. nije imao fer i pravično suđenje, da je to bio politički proces, da su mu bila ugrožena ljudska prava i da nije imao pravo žallbe! O monstruoznim nedelima činjenim pod njegovom komandom ni reči, to nije bio predmet ovog "nepolitičkog" procesa, promrsio je sudija dodavši da to ne znači njegovu rehabilitaciju, a o tome su se između ostalih izjasnili:
"Draža i njegovi sledbenici su momentalno počeli da seire i da uživaju u čarima rehabilitovanosti. Poetski politički analitičar, primerice, Matija Bećković blagoizvoleo je izjaviti da je rehabilitacija "veliki korak za Srbiju i srpski narod". Možda u neku ruku i ne greši: to je, vaistinu, krupan korak ka ivici civilizacijske provalije.” (Svetislav Basara, Danas, „Nadražaji“)
“Ovo jeste pokušaj revizije Drugog svetskog rata, ali ako su rodonačenilci tog procesa nekad uzvikivali ’Ćeraćemo se’, mislim da će isti odgovor dobiti od nas koje nisu i neće “proćerati”. (Boško Jakšić, Politika, „Ponižavanje istorije“)
"Tih stotina i stotina hiljada ’naših’ i još na desetine miliona ’drugih’ ljudi koji su marširali, smrzavali se, bili ranjavani i umirali da bismo mi danas imali život vredan življenja? Ne, zaista, kakav je osećaj staviti se na stranu okupatora sopstvene zemlje i njihovih kukavičkih saradnika? Na stranu onih koji su stvorili Aušvic i onih koji su otvoreno i bez blama sarađivali sa njima? Dakle, prikloniti se uz izdajnike i najveću sramotu srpskog naroda i države u njenoj savremenoj istoriji? Naprosto, da li nešto pecka ili bocka kada koljače žena, dece i starih proglašavamo za nevine? Kakav li je osećaj rehabilitovati Dragoljuba Dražu Mihailovića?” (Aleksej Kišjuhas, Danas, „Da li vas je sramota“)
"O kakvom ludilu je riječ, ostalo je nepoznato. Ima li pomenuta Raškovićeva dijagnoza kakve veze sa odlukom Višeg suda u Beogradu da se komandant četničkog pokreta Draža Mihailović rehabilituje? Odlukom suda, on se smatra neosuđivanim i vraćena su mu sva građanska prava ’koja su mu oduzeta u političkoideološkom postupku’ vođenom 1946. godine. Time je, prošlog četvrtka, završena srpska pravna priča o Drugom svjetskom ratu – Srbija je prešla na poraženu stranu.” (Gojko Berić, Oslobođenje, „Srbija s Dražom na postolju“)
Sve uz zagovaranje pomirenja i suživota u regionu: Da li je ludilo, namera ili slučajnost da se sve ovo dešava dan posle premijerove posete Sandžaku i Sarajevu, gde on gromoglasno zagovara pomirenje i suživot u regionu, da li ovo ima neke veze sa najavljenom korekcijom Ustava dok Vojvoda od Bajčetine piše platformu za Kosovo Republiku u sastavu Srbije i prima u zvaničnu posetu vojvodu Mandića od Montenegra koji traži pomoć za “ugroženo Srpstvo”, kliče hoćemo gusle-Ruse, opstrukciju ulaska CG u NATO i nadasve pomoć od braće za rehabilitaciju Pavla Đurišića - đenerala Mladića Draže Mihajlovića?
Da li se sve ovo dešava i zbog konačnog suočavanje sa nedavnom prošlošću, zbog pritiska Amerike, “Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao je u emisiji Intervju TV B92 da je slučaj ubijene braće Bitići prepreka u uspostavljanju boljih odnosa Srbije sa Amerikom, te da se u tom slučaju Srbija "katastrofalno ponela u svakom smislu".
"Katastrofalno, od samog zločina koji smo počinili. A ljudi kad čuju, kažu: 'Pa, ubili su neke Albance'. Ubili smo Albance koji su spasili Srbina koji ih je molio da ga izvuku na teritoriju centralne Srbije. Mi smo ih stavili u zatvor 14 dana, zato što nisu imali vizu za Srbiju. I onda smo ih, umesto da ih pustimo nazad, odveli i ubili. Dakle, to je bilo pre 17 godina. To je problem koji imamo, jer sva trojica su američki državljani. I na nama je da taj problem rešimo", naglasio je Vučić.”
Da li…da li…da li misle da je Đeneral Draža nadomjestak za sve što će se dešavati u budućnosti, da li će se ovaj civilizacijski nonsens platiti Sandžakom i antifašističkom Vojvodinom, malom Srbijom, videćemo u danima koji dolaze na naplatu!
