"Nekako smo svi poslije Dejtona, naročito poslije 2000, kad je u Srbiji promenjen režim, uspeli da zaboravimo kako je to stvarno izgledalo tih 90-tih i šta smo bili krivi za to. To, naravno, najlakše zaboravljamo. Ali više ne može da se zaboravi i onda se kaže: šta je bilo, bilo je, sad idemo napred. Pa, kako ćeš da ideš napred, kako da budemo normalni, kad nismo normalni? Suviše ljudi je tu učestvovalo, suviše ljudi je bilo uz Miloševića, suviše ljudi je ćutalo tokom 90-tih. Bile su grupice, šačice ljudi, pojedinci, koji su pokušali da nešto urade. Bilo je Vreme, Naša borba… Ali, on drži RTS, on drži Politiku i sve te visokotiražne listove. Laska to tom ološu, koji se muva, pomaže da oni i neku ličnu korist ostvaruju dok se busaju u te patriotske grudi. Milošević je korumpirao narod. I to se teško priznaje. Naročito se teško priznaje nakon bombardovanja Srbije o kome se govori kao o nekoj agresiji. Zašto nisu bombardovali Cirih? Mogli su to da bombarduju, to je mnogo zgodnije ili da bombarduju Italiju, i to kad je bio drugi genocid na pomolu. To je jedan grč gde ljudi odlično znaju šta je istina, ali tu laž doživljavaju kao neki spas. I ko god im kaže nešto drugo, taj je neprijatelj, nije Srbin, odmah ste isključeni iz tog, što oni kažu, nacionalnog bića i tog kolektiviteta.” Tako je govorio Srđa Popović.
Proleće je u Srbiji otpočelo sa kišom i presudom izvršiocu nezavršenih "radova " na projektu Velike Srbije, Radovanu Karadžiću, brdskoplaninskoj kreaturi koga je počivši Otac nacije pronašao kao medijum i izbrifovao jednog dana pre početka "bala vampira" po multietničkoj Bosni - srcu zemlje Jugoslavije, u separeu Sarajevskog hotela Holiday Inn! Ima neke simbolike u tome što je, slučajno ili ne, izrečena 24. marta na dan koji u Srbiji budi emocije o "ničim izazvanom" NATO bombardovanju jedne male miroljubive zemlje, tada zvane SRJ! Bombardovanje je trajalo... A granatiranje i opsada Sarajeva...
A ima i nepravde jer inspiratore niko ne pominje, oni preživeli se sami javljaju! Mudre "velike" misli druga člana čuvene Francuske 7, tvorca historijske sentece o najskupljoj srpskoj reči, koju dobro naplaćuje decenijama, ovoga puta bile su kratke i sažete: Radovan Karadžić je osuđen na smrt! Drug i član nekakvog Krunskog saveta, koji bi mogao savetovati a i pomoći Aciki Karađorđeviću da plati struju, od svih nepočinstava činjenih zadnjih decenija, pomenu nedavno i mrskog mu Broza “pod čijim je šinjelom veli Srpstvo ugašeno a Srbi ga i dalje slave”, u nekakvom intervjuu, ispovesti koja bi se mogla podvesti pod radnim naslovom: Da sam ja netko.
A taj nitko podrijetlom iz Montenegra, mogao je postati netko samo u društvu razbucane zemlje, lišene svih sistema vrednosti, urušenih moralnih uzusa, koga je on u sadejstvu sa još nekim uginulim lokalnim piscima i pesnicima iz SANU doveo do nulte tačke moralnog i materijalnog bitisanja. Veliku zaslugu, ruku na srce, za decenijsku apokalipsu ako ćemo pošteno uz dotičnog imaju i neki Montenegrini koji su došetali Balkanskom ili se dopeljali Vlakom bez voznog reda iz kolonizirane nekad Vojvodine, zaslepljeni svetlostima velegrada, grada Beograda sve propinjući se na prste postali su veći Srbi od Srba.
Godina za godinom, mart za martom, dve i po decenije prosle su od onog 9.marta i kada se pogleda sa današnje distance jasno se vidi da je sve tu od početka bilo pogrešno! Zamešateljstvo baba i žaba, sa svim slavnim i tužnim datumima kroz koja je tzv. demokratska opozicija prošla; nesnalaženje u vodjenju države, nepoznavanje politike kao umeća mogućeg; nacionalizam kao osnovna matrica, pohlepa… Sve je rezultiralo stanjem u kome se nalazi Srbija danas! Srazmerno stanju zemlje, nalaze se i opozicione snage koje za 12 godina vladavine nisu umele ni htele da je izvuku iz moralnog i materijalnog gliba, sa dna u kome se koprca svih ovih tužnih godina.
I danas pred nove izbore, netom rapisane na radnom stolu nalik mrtvačkom sanduku, predsednika “svih” građana, od “milošte” zvanog Toma Grobar, simbolično govori o učinku političke “elite” i pozicije i opozicije za zemlju Srbiju. U ponudi na buvljoj političkoj pijaci nalazi se bajata roba, iste face, strukture i snage koje su Srbiju osramotile, ponizile, očerupale,traže i danas bez trunke stida i griže savesti, bez izvinjenja, podršku od sludjenih, umornih, opljačkanih gradjana za nastavak svojih manipulacija!
Nedefinisane granice, sumanuta spoljna politika nesvrstanih neprimerena okolnostima u kojima se zemlja nalazi, materijalno zavisna, moralno posrnula, bez snage i autoriteta, bez moralnog kredibiliteta… To je stanje u Srbiji u kojoj građani čekaju 24 april da zaokruže na izbornom listiću krojače njihovih sudbina u narednom mandatu!
Za koga da glasaju pitanje je svih pitanja? Aktuelna vlast je na izgled preuzela evropski put, potpisala Bgd.sporazum i izbila glavne adute razbijenoj opoziciji, pljačka građana je brend Demokratske stranke, zbog čega je izgubila izbore 2012! “Glasajte za Tomu” u drugom krugu, srpski Čerčil i De Gol sprovode građansku politiku, sve te velike misli ustoličile su one koji su nas vodili onih tužnih godina kada je Srbija na silu htela da bude velika! Knjiga tadašnjih opzicionih “lidera” spala je na dva potrošena slova koja danas nemoćno kroz medije pokušavaju da pokrenu depresivno pučanstvo da opet da glas onima koji su im u paramparčad razbili, skrhali svaku nadu i vratili aktere “veselih” devedesetih!
Privreda zemlje je u ropcu, tajkuni na slobodi, jedino se gradjanima preti izvršiteljima ako ne plaćaju račune od svojih zakinutih plata i penzija, Srbija stari jer mladi beže iz nje, a u medijima sve cveta, nalik aprilu koji je pred nama! Ono što me je naročito kosnulo s'početka ovoga marta je "Tatjanino pismo Onjeginu", dirljivo, emotivno, snishodljivo, puno bola i nade, javno ispovedanje Predsenika “svih” građana, vojvode četničkog, a projektovanog ruskog gubernatora, netom pred njegov put da ga ordenjaju zbog svojih geostrateških interesa,”braća” Rusi! Vajka se četnički vojvoda da ne zna šta Putin oseća prema njemu i otkriva svoje godinama zatomljene emocije, da ga dotični razume, da mu može otkriti sve svoje tajne i probleme, čak i sa nepoćudnim podanicima nalik Filipu Davidu i svom pohodu na biblioteku u kome je neslavno prošao!
U želji da suverenitet zemlje ,onako patriotski isporuči Rujkanima,koji uzgred baštine antifašizam i partizanski rat i ne vrše reviziju istorije i postane ruski gubernator, nastavlja da on zna i bez referenduma - ta ljubav nije bazirana na ekonomskim odnosima, već isključivo na činjenici da je Rusija uvek bila uz Srbiju kada god je našoj zemlji to bilo potrebno. Srbija je uvek patila kada Rusije nije bilo u blizini, ili u vremenima kada Rusija nije bila dovoljno jaka da zaštiti ni samu sebe, što je bio slučaj u periodu pre dolaska predsednika Putina na čelo zemlje - naveo je predsednik Srbije u Blicu od 9. marta pod zvučnim naslovom "Putin sve moje tajne zna”.
Iskrena ispovest Tome Srpskog S‘mora-Ruskog čoveka za sva vremena, tačna je u delu da veza Srbije i Rusije nije bazirana na ekonomskim odnosima, od Rusa je dobila … televizor, a da i ćebad, a i rado bi oni dali pomoć u oružju! A da je bila uvek uz Srbiju koja je patila kada Rusija nije bila u blizini ( ovde vojvoda razotkriva sve svoje zatomljene emocije) kada je to bilo potrebno,tu je lekciju Vojvoda propustio 1999,kada Rusija nije stavila veto na bombardiranje iste, ali dodaje da tada Putin nije bio na vlasti,inače…stigli bi do Beča! A da ni on nije tikva bez ruskog korena javio se od Tadića i DemoKrada amnestirani bojovnik iz devedesetih SePeSe Dačiću Ivice!
"Ono što je napravljeno sa figurom Vladimira Putina mislim da je najbolje umetničko delo koje je ovde napravljeno, najviše liči na original čoveka čija je figura napravljena. Pokazao sam slike ruskim zvaničnicima i oni su bili oduševljeni", rekao je Dačić. "Da je predsednik Rusije bio Vladimir Putin, kada su Srbiji uvodili sankcije, kada je Srbija bila u problemima, kada su bili ratovi na prostoru SFRJ, Srbija sigurno ne bi bila bombardovana", rekao je Dačić na svečanosti postavljanja voštane figure Vladimira Putina u Muzej voštanih figura u Jagodini."
Dakle: 24. april u Beogradu i sekularnoj zemlji Srbiji neće nam doneti neko novo doba, ništa se neće promeniti dok god premijeri budu trčali u Patrijaršiju da podršku traže od Boga dragog koji se na Srbe razljuti zbog njihovih silnih sagrešenija! U autorskom tekstu za list "Danas" Nataša Kandić navela je da kao društvo treba da brinemo što u Srbiji nema političara koji će otkriti da je Srbija bombardovana zbog toga što su susedi Srbije od 1991. godine "bili ugroženi teritorijalnim pretenzijama Slobodana Miloševića, njegovih generala, četničkih partija i organizacija. Prema njenim rečima, Srbija nema političara koji će se otkriti da veliki broj građana Srbije nije glasao na izborima 2000. godine za Slobodana Miloševića jer su razumeli da je on odgovoran za bombardovanje zemlje, a ne "svet koji mrzi Srbiju".
