Ovih se dana sve ostrvilo na stranku nazvanu Crnogorska zato što je napravila koaliciju sa dosadašnjom vladajućom koalicijom u Budvi i time joj sa svoja tri mandata produžila život. Problem je što je Crnogorska spasila „koaliciju iz političkog slivnika“, kako dosadašnju vlast nazva gospodin Mihović, jedan od osnivača te stranke, koji je, u znak protesta, izašao iz nje.
Zbilja je šišnjarski da crnogorska stranka uđe u koaliciju sa Frontom i Demokratama, koji su takođe velikosrpska stranka - ali lajt verzija. Misle, možda, bilo je toga i ranije; kao ono - Narodna sloga – ali je tada to bilo iz časnijih i ozbiljnijih pobuda. Možda ih je zavaralo to što je i SDP u toj koaliciji. Da, oni protocrnogorci sa rukom na srcu i domovinom u srcu. I polivalentna URA takođe, koja je opštila sa svakim ko se muvao u i oko Skupštine.
Moram priznati da mene ništa više ne može iznenaditi jer stranke više ne možeš uhvatiti ni za glavu ni za program, ni za ideologiju ni za rep. Sve se određuju samo prema DPS-u i to negativno. Možda bi to bilo dovoljno da je DPS neka određena stranka, a ne želatinozna masa koja u svakom političkom trenutku mijenja formu i boju i time hipnotiše opoziciju kao zmija žabu. U stvari, da se ne lažemo, šuštanje novca stvara ta hipnotička stanja.
Onda, iznenada, usljed pregrijavanja amorfne kadrovske mase DPS-a zbog prečestih izbora i međufrakcijskog trenja, iskristališe se u Podgorici nekoliko blistavih kristala, koji hametice potuku opoziciju i zasluženo budu predloženi za vršenje vlasti. Predvodiće ih dr Ivan Vuković.
Opozicija, naravno, padne u nesvijest, a medijski koncern „Vijesti“, poznat kao fabrika stranaka, građanskih političkih pokreta i klastera od NVO služinčadi, krene sa budnicama agresivnog i treš sadržaja. U jednoj takvoj budnici, potrošena trojka sastavljena od ispodcenzusnih mlađanih bardova Abazovića i Rakčevića i gospođice Uljarević, nesuđene cenzorice političkih emisija Javnog servisa, nekorektno i neprimjereno napadne Ivana Vukovića. Još nije ni postavljen, a oni znaju da je neiskusan i, što je najgore, u dobrim je odnosima sa Đukanovićem. Ne vidim u čemu je osim u halakanju pomenuta trojka iskusnija, a intelektualni i akademski nivo im je daleko ispod Vukovićevog.
Eto, na primjer, oni ne znaju da je dobar običaj da se svakoj vladi prilikom postavljenja ostavi rok od 100 dana nenapadanja. Valjda to važi i za gradsku upravu, jednostavno to je uzansa i čin pristojnosti. Zbog čega je bliskost sa Bečićem ili sa Oravom i osobljem stranih ambasada prihvatljivija od bliskosti sa Đukanovićem.
Strahovita, ničim realnim izazvana umišljenost i bahatost političkih goniča iz „Sokratovskog“ koncerna. A nesretni Sokrat je tvrdio: „Samo znam da ništa ne znam“. Ja tvrdim da Ivan Vuković ne zna više od Sokrata, jer obrazovani ljudi, saznajući mnoštvo stvari, otkrivaju koliko mnoštvo nepoznanica neprestano izvire. Samo mediokriteti zakrčenih kognitivnih moždanih resursa umišljaju sveznanje. Ivan zna što ne zna i angažovaće tim novih mladih ljudi sa Univerziteta i privrede da mu pomognu. A da, i neke sposobne likove iz kancelarija sa krajeva hodnika gradske administracije, tzv. ad acta kancelarije, u koje su dospjeli jer su imali časti, i kičmu. I zato što nisu imali uticajne rođake.
Svi ti ljudi štitiće njega i njegov integritet, a on njih i od pritisaka odozgo, štiteći pritom i sebe od depeesovskih Gošovića i Kaluđerovića da ne naprave od njega Bečića. Zato bi Vukovićev izbor mogao da bude prekretnica, ne samo za Podgoricu. Da razbijanjem zapečenog kadrovskog karakazana u DPS-u stvori preduslove za opšti juriš mladih, sposobnih i čestitih na Bastilju nesmjenjivih i prezaslužnih DPS-ovaca. Naravno, neće biti lako, ali mora se uraditi.
Alternativa ovom predviđanju nije sjajna. Može klapiti stan na dobrom mjestu, možda džipa i par stotina hiljada eura i otići posramljen u zaborav, odnosno u diplomatiju, kako se zaborav danas zove. Vukovićev izbor je, suštinski, lagan, samo treba imati petlju i znanje. Ako ne pristane na crni scenario, i hrabro pogine za ideale na političkom bojnom polju, može da se vrati katedri i napravi sjajnu akademsku karijeru. Zato, ,,ne okreći se, sine“ - na ove sadašnje goniče.
