"To, međutim, može i treba da se promjeni, jer zemlje Zapadnog Balkana imaju dobro obrazovane ljude koji mogu biti produktivni kao i njihovi vršnjaci u zapadnoj Evropi. Bolje institucije, manje uplitanja države, više ulaganja u infrastrukturu – to su najvažniji zadaci i EBRD je tu da pomogne u svim oblastima", rekla je Hargitaj za Biznis magazin.
Zemljama Zapadnog Balkana trebalo bi skoro dva veka da dostignu prosečan nivo prihoda u EU, ako bi napredovale niskim prosečnim stopama rasta, ukazala je direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadni Balkan Žužana Hargitaj sa sedištem u Srbiji.
"To, međutim, može i treba da se promjeni, jer zemlje Zapadnog Balkana imaju dobro obrazovane ljude koji mogu biti produktivni kao i njihovi vršnjaci u zapadnoj Evropi. Bolje institucije, manje uplitanja države, više ulaganja u infrastrukturu – to su najvažniji zadaci i EBRD je tu da pomogne u svim oblastima", navela je Hargitaj.
Po njenoj ocjeni, neki od glavnih razloga relativne nerazvijenosti regiona Zapadnog Balkana su komplikovane poslovne regulative i procedure i veliki uticaj države u državnim preduzećima, koja uglavnom imaju nepravedne konkurentske prednosti u odnosu na privatne firme.
"Sve ovo, zajedno sa velikim neformalnim sektorom, ima mjerljiv negativan uticaj na učinak privatnih kompanija koje posluju u formalnom sektoru ili na njihovu spremnost da ulažu. Stope direktnih stranih investicija su i dalje znatno niže nego u Centralnoj i Istočnoj Evropi, što doprinosi nižoj produktivnosti rada i sporijem približavanju životnom standardu EU", zaključila je Hargitaj.
