Dobio sam bolove u frontalnom režnju korteksa i počele su na um da mi padaju čudne ideje od kojih mi se dizala kosa na glavi. Zamislite da neko poput mene dođe do zaključka da je Front najiskrenija politička organizacija u Crnoj Gori. Odmah sam pomislio da je to od Astra Zeneka vakcine i da sam dobio trombove. Primijetim da me ne boli glava u kafani ili kad kosim oko kuće ili kad čitam knjige, već samo kad čitam politička saopštenja i pokušavam pojmiti šta ona u stvari znače.
Onda dijalektičkim preispitivanjem dođem do stava da je i onaj odurni zaključak iz druge rečenice tačan. Da, kleronacionalistički Front sa sve češćim fašisoidnim uzletima - ne laže. Otvoreno iznose svoje opskurne ideje; otvoreno srbuju, četnikuju, paktiraju sa Picoustim i idu mu na kanabe njegovim avionom, otvoreno glorifikuju zločine i zločince i uznose se idejom izdaje otadžbine i stvaranja ,,srpskog sveta“. Dakle: sa njima smo načisto, oni iskreno zagovaraju to što zagovaraju. Može im se.
Lihvarsko-benefitsko ustrojeni DPS nije zabranio tu stranku ni nakon puča, ni nakon poziva na oružje u parlamentu i lomljenja skupštinskog inventara, niti je dozvolio da se donese sudska pravosnažna presuda liderima Fronta, kao da bi im držali jajca u šaci. Ni pomahnitaloj crkvi se nisu usudili stati na džadu. E, pa sad kad su vas EU i zapadni svijet pustili niz vodu, možete samo da im šašoljite ta jajca i tvitujete i kohabitujete. Stidite li se to svog naroda pa ga ne predvodite u protestima ili ste opet prepametni pa čekate da komite i patriote sa otužnim pjesmicama o Krstu Zrnovu slome izdajnički fašisoidni režim pa da ušetate opet u institucije i rezidencije? Ne osta iza vas ni jedna valjana institucija ni snažna ličnost.
Najsmješnija politička grupa smlata i zamlata, koja je u istoriji Evrope došla negdje na vlast, svaki dan nam neometano lomi kičmu i krcka rebra i otima na najneustavniji mogući način državu, crkvu, slobodu i istoriju. U borbu, kalkulanti! Tajno se potpisuju ropski ugovori sa crkvom. Treba li da se dičimo što ćemo transparentno i demokratski pasti u ropstvo? Hoćemo li više u tu šumu, Milo? Evo gora ozelenje i bliži se Đurđev danak, hajdučki sastanak. Ili hoćete da sa Demokratama i Urom sačuvate Crnu Goru i uđete u EU?
Smiješne Demokrate mogu i sa Bogom i sa đavolom i nema toga blata iz kojega se ne bi ljubazno kezili i lupetali u mikrofone i kamere trivijalni likovi sa crvenim kravatama. Nisko da niže ne može biti.
A Ura je već fenomen. Psihodelični frontmen pokazuje simptome političkog delirijum tremensa i trihineloze mentis. Mali provincijski doktorčić politologije, od koga još ne čusmo učeni citat nekog ozbiljnog teoretičara politike već samo balkanske prevode lupetanja trećerazrednih briselskih političkih birokrata i demagoga. Za ovo nema vakcine.
Nekad simpatični Serjoška postade ministar unutrašnjih poslova i prva dva mjeseca u „oslobodilačkoj vladi“ izgledao je prestrašeno i sramežljivo kao junferica u bordelu. A onda je shvatio da nema srama na vlasti i da je politika kurva i što se ne bi i on prokurvao. Još uvijek mu se u pogledu osjeća strah od moguće smjene, a kad se i toga riješi - upamtićemo ga dobro.
No, zvijezda „osvježene“ političke scene je penzionisana profesorica iz Budve sa verbalnom bombastikom gotovo marovićevskih dometa. Nema te političke akrobacije ili opačine za koju ona nije sigurna da je može sakriti ili odbraniti pretencioznim floskulama iz književne kritike kao što su diskurs i narativ, koje objektivno ništa ne znače i bukvalno se mogu prevesti kao pričina priča. I ne nervira toliko što ona misli da je prepametna, nego što misli da smo mi preglupi i da ove pričine priče piju vodu.
Veliki arapski teozof i sufija Suhravardi kaže da je mudrost Pitagore i Platona bila utemeljena na unutrašnjem pročišćenju i intelektualnoj intuiciji više nego na diskurzivnoj logici. Dio uma, direktna intuitivna spoznaja je sredstvo gnoze, pri čemu onaj ko spoznaje i ono što spoznaje postaju jedno. Pri tome je razum samo pasivna refleksija uma i služi pokušajima praktičnog prikaza gnostičkih dostignuća.
Ne važi ovo samo za mistike i teologe. Još od Rima se govori da političari imaju svoj kredo, odnosno svoje „vjeruju“. I političari postaju jedno sa svojom gnozom, odnosno spoznajom svoje ideje, a razum im služi za praktični prikaz svoje ideje kroz političke proklamacije te ustavne i zakonske odredbe, a ne za akrobatsko laprdačenje. A tek kad nemaš ideju niti kredo već goli lični interes, onda diskurs i narativ postaju skrovište za prevarante.
